Populacija nosoroga širom sveta se neznatno povećala, ali i ubistva, uglavnom u Južnoj Africi, pošto je krivolov koji se hrani ogromnom potražnjom za rogovima nosoroga i dalje najveća pretnja, rekli su zaštitnici prirode u novom izveštaju.
Broj belih nosoroga porastao je sa 15.942 u 2022. na 17.464 u 2023. godini, ali su crni i veći jednorogi nosorogi ostali isti, navodi se u izveštaju koji je objavila Međunarodna fondacija za nosorog uoči Svetskog dana nosoroga u nedelju.
Druga podvrsta, severni beli nosorog, tehnički je izumrla sa samo dve ženke koje se drže u bezbednom privatnom zaštićenom objektu u Keniji, poznatom kao Ol Pejeta. U toku je ispitivanje za razvoj embriona u laboratoriji iz jajeta i sperme koji su prethodno prikupljeni od belih nosoroga i prebačeni u surogat ženku crnog nosoroga.
Ukupno 586 nosoroga je ubijeno u Africi 2023. godine, većina njih u Južnoj Africi — koja ima najveću populaciju nosoroga od 16.056. Broj ubistava je povećan sa 551 prijavljenih 2022. godine, prema Međunarodnoj uniji za očuvanje prirode.
Sa svih pet podvrsta zajedno, na svetu je ostalo nešto manje od 28.000 nosoroga, od 500.000 na početku 20. veka.
Nosorozi se suočavaju sa različitim ekološkim pretnjama poput gubitka staništa usled razvoja i klimatskih promena, ali krivolov, zasnovan na uverenju da njihovi rogovi imaju medicinsku upotrebu, ostaje najveća pretnja.
Filip Muruti, potpredsednik za očuvanje vrsta u Afričkoj fondaciji za divlje životinje, rekao je da je zaštita odigrala veliku ulogu u povećanju populacije nosoroga. U Keniji je njihov broj porastao sa 380 u 1986. na 1.000 prošle godine, rekao je on. „Zašto se to dogodilo? Zato što su nosorozi dovedeni u svetilišta i zaštićeni.
Muruti se zalaže za kampanju koja će okončati potražnju za rogovima nosoroga, kao i usvajanje nove tehnologije u praćenju i praćenju nosoroga radi njihove zaštite, a takođe i edukaciju zajednica u kojima žive o prednostima nosoroga za ekosistem i ekonomiju.
Poznati kao mega biljojedi koji kose parkove i stvaraju puteve drugim biljojedima, nosorozi su takođe dobri za stvaranje šuma tako što unose seme i šire ih po parkovima u svom balegu.
Muriti se žalio da severni beli nosorog — čije su jedine dve ženke preostale na svetu — nikada nije trebalo da bude tako blizu ivici izumiranja.
„Nemojte da iznosite brojke tamo gde je oporavak veoma skup, a nismo ni sigurni da će se to dogoditi“, rekao je on.
Telo poslednjeg mužjaka severnog belog nosoroga – po imenu Sudan – koji je umro 2018. godine sačuvano je i izloženo u Muzejima Kenije u Najrobiju.
Naučnik i kustos sisara u muzeju Bernard Agvanda rekao je da će očuvanje Sudana ispričati priču o tome kako je vrsta živela među ljudima i zašto je očuvanje važno.
„Tako da očekujemo da će severni beli nosorog iza nas ovde živeti jedan ili dva veka da bi mogao da ispriča svoju priču generacijama koje dolaze“, rekao je on.
