Septembra 1859. godine dogodio se jedan od najjačih solarnih događaja u zabeleženoj istoriji – Karingtonov događaj, koji je doveo do velikih poremećaja u telegrafskim sistemima širom Evrope i Severne Amerike. Samo nekoliko sati pre toga, istraživači su primetili prvu ikada zabeleženu sunčevu baklju, upozorenje na nadolazeću katastrofu. Te noći, severno i južno nebo osvetljeno je aurorom, signalizujući veliku solarnu oluju.
Iako je Karingtonov događaj ostao zapamćen kao jedan od najintenzivnijih, savremena istraživanja, uključujući one objavljene u časopisu Nature, ukazuju da je Zemlju u prošlosti pogodilo mnogo ekstremnijih solarnih oluja. Dokazi o ovim događajima dolaze iz analize nivoa radiokarbona (ugljenika-14) u prstenovima drveća. Ekstremne solarne oluje, poput onih koje su zabeležene 774. godine, dale bi mnogo ozbiljnije posledice od Karingtonovog događaja.
Ove oluje nastaju kada izbacivanje koronalne mase sa Sunca izbaci naelektrisane čestice koje prodiru u Zemljinu magnetosferu. Te oluje izazivaju poremećaje magnetnog štita planete i potencijalno mogu ozbiljno ugroziti satelite i električne mreže, stvarajući haos u modernoj tehnologiji. Analiza prstenova drveća pokazuje nagli skok u nivou radiokarbona u atmosferi tokom ovih događaja, što je ključ za identifikaciju ovih ekstremnih pojava.
Jedna od najvažnijih otkrića dolazi iz 2012. godine, kada je tim koji je predvodio Fusa Mijake iz Japana identifikovao veliku solarnu oluju koja se dogodila 774. godine, otkrivajući njene efekte kroz koncentraciju radiokarbona u prstenovima drveća. Slični događaji su otkriveni u godinama 993., 660. pre nove ere, kao i u dalekoj prošlosti, što ukazuje da se takvi događaji ponavljaju tokom istorije.
Ekstremne solarne oluje predstavljaju ozbiljnu pretnju modernoj tehnologiji. Uništavanje satelita i globalnih komunikacija, kao i kolaps električnih mreža, samo su neke od potencijalnih posledica. Naučnici veruju da je neophodno unaprediti predviđanje ovih događaja kako bi se mrežni operateri mogli pripremiti i sprečiti veće katastrofe.
Budući da su nova stabla iz različitih regiona sveta podložna analizi, očekuje se da će radiokarbonski zapis otkriti još ekstremnije solarne oluje iz prošlosti. Razumevanje ovih događaja važno je ne samo za preciznije datiranje putem radiokarbona, već i za bolje razumevanje procesa na Suncu i mogućnost pripreme za buduće solarne oluje koje bi mogle imati katastrofalne posledice za tehnološko društvo.
