Kako se sezona 2024. godine bliži kraju i završavaju Olimpijske i Paraolimpijske igre u Parizu, mnogi sportisti uživaju u zasluženim pobedama, dok drugi prolaze kroz gorčinu poraza. Međutim, ne prođe svaka sezona bez skandala, posebno kada su u pitanju nedozvoljene droge. Poslednji slučajevi u Australiji, uključujući hokejaša Toma Krejga i ragbi zvezdu Latrela Mičela, skrenuli su pažnju na složen odnos između profesionalnih sportista i upotrebe droga, bilo zbog pritiska, povreda ili ličnih izbora.
Hokejaš Tom Krejg našao se u centru pažnje tokom Olimpijskih igara u Parizu nakon što je uhapšen zbog navodne kupovine kokaina. Iako nije podignuta optužnica, Krejg se javno izvinio i bio suspendovan iz australijske reprezentacije na 12 meseci. Samo nekoliko dana kasnije, ragbi igrač Latrel Mičel izazvao je kontroverzu kada se pojavila njegova fotografija sa belim prahom. Mičel je priznao da je doneo „loše odluke“, zbog čega je kažnjen sa 40.000 dolara i suspendovan na jednu utakmicu, čime je doveo sebe i sport na loš glas.
Ovi slučajevi otvaraju pitanje: zašto uspešni sportisti, koji su na vrhuncu karijere, posežu za drogama? Kada se govori o sportistima i drogama, obično se misli na steroide, supstance za poboljšanje performansi koje su strogo zabranjene prema pravilima Svetske antidoping agencije (WADA) i Sports Integrity Australia. Zanimljivo je, međutim, da su droge poput kokaina i MDMA (ekstazija) takođe zabranjene, iako nema dokaza da one poboljšavaju sportske performanse. Ova zabrana je deo šireg napora da se očuva „duh sporta“, koji se definiše kao etička potraga za ljudskom izvrsnošću kroz posvećeno usavršavanje prirodnih talenata svakog sportiste.
Australija, kao nacija koja obožava sport, često slavi preuzimanje rizika i agresiju svojih sportista. No, upravo te osobine – sklonost riziku i traženje uzbuđenja – povezane su i sa većom upotrebom droga i alkohola, naročito među muškarcima mlađim od 25 godina. Ove lične osobine, koje često pomažu u stvaranju vrhunskih sportista, mogu takođe doprineti njihovom padanju pod uticaj droga. Osim toga, sportisti se suočavaju s velikim emocionalnim pritiskom i fizičkim bolom, što može dovesti do toga da neki traže utehu u drogama ili alkoholu kao obliku „samolečenja“.
Nedozvoljene droge mogu izgledati kao privremeno rešenje za suočavanje sa stresom ili fizičkim bolom, ali dugoročno mogu pogoršati mentalno i fizičko zdravlje. Na primer, hronični bol je jedan od glavnih razloga zbog kojih ljudi traže medicinski kanabis u Australiji, ali postoje ograničeni dokazi da su kanabis ili druge nedozvoljene droge efikasne u dugoročnom smanjenju bola.
Uprkos ovim izazovima, sportisti su često podložni visokom stepenu društvenih očekivanja. Zajednica očekuje da sportisti budu uzori mladima i da predstavljaju idealni spoj fizičke i moralne izvrsnosti. Kada su uhvaćeni u skandalima vezanim za droge, javnost reaguje razočarano i ogorčeno, tražeći odgovornost. Međutim, važno je prepoznati da su sportisti, kao i svi drugi, ljudi sa sopstvenim slabostima i izazovima. Potrebno je da se razlikuje sportska izvrsnost od savršenstva u karakteru.
Ključni deo ovog problema je kako razgovarati sa mladima o upotrebi droga. Dok su sportisti često uzori, važno je da se ne fokusiramo na osuđivanje pojedinaca, već na pružanje edukacije zasnovane na činjenicama. Mladim ljudima treba omogućiti otvoren i saosećajan razgovor o drogama, bez stigmatizacije ili moralizovanja. Umesto poruka tipa „reci ne drogama“, potrebno je pružiti praktične savete o tome kako minimizirati rizike i donositi informisane odluke.
Statistike pokazuju da skoro polovina odraslih Australijanaca starijih od 14 godina prijavljuje upotrebu nedozvoljenih droga u nekom trenutku, ali većina ne doživljava ozbiljne zdravstvene posledice. Ipak, i dalje ostaje izazov kako zaštititi one koji su podložni zloupotrebi droga, uključujući sportiste. Profesionalni sportisti, zbog pritiska javnosti i svojih fizičkih i emocionalnih napora, često se suočavaju sa posebnim izazovima u vezi sa upotrebom droga.
Umesto da osuđujemo sportiste uhvaćene u takvim situacijama, potrebno je razviti širi društveni pristup koji će uključivati edukaciju, podršku i saosećanje. To ne samo da će pomoći u očuvanju mentalnog i fizičkog zdravlja sportista, već će stvoriti zdraviji odnos prema drogama u širem društvu. U svetu gde su vrhunski sportisti izloženi ekstremnim pritiscima, važno je pružiti im adekvatnu podršku kako bi mogli da se nose sa izazovima, izbegnu destruktivne obrasce ponašanja i ostvare svoje potencijale bez ugrožavanja svog zdravlja i karijere.
