Prošlo je 20 godina otkako je prvi rad objavljen u časopisu Science ukazao na akumulaciju sitnih plastičnih fragmenata, nazvanih mikroplastika, u životnoj sredini. Ova studija otvorila je novo polje istraživanja, koje je od tada izrodilo više od 7.000 naučnih radova, potvrđujući rasprostranjenost mikroplastike u ekosistemima, divljim životinjama i ljudskom organizmu.
Mikroplastika, definisana kao plastične čestice manje od 5 mm, akumulira se u najudaljenijim delovima planete. Naučne studije potvrđuju njen toksični efekat na širok spektar organizama, od insekata do predatora. Pronađena je u hrani, vodi, vazduhu, pa čak i unutar ljudskog tela, a pojavljuju se i dokazi o njenom negativnom uticaju na zdravlje.
Izvori mikroplastike uključuju kozmetičke proizvode, sintetičke tkanine, gume za vozila, plastičnu ambalažu, ali i reciklažu plastike. Naučnici još uvek istražuju kako se veća plastika razlaže na mikro- i nanoplastiku, ali procene govore da svake godine do tri miliona tona mikroplastike uđe u okeane, dok se na kopnu ta brojka može popeti na desetine miliona tona.
Uticaj na živi svet je zastrašujući – više od 1.300 životinjskih vrsta je već pogođeno. Mikroplastika, koja može začepliti probavne sisteme životinja ili ispustiti toksične hemikalije, sve češće se nalazi i u ljudskom organizmu, uključujući pluća, bubrege, pa čak i mozak.
Dok se javna zabrinutost povećava, naučna zajednica naglašava da je hitna globalna akcija neophodna. U novembru počinju pregovori o UN Globalnom sporazumu o plastici, koji ima za cilj smanjenje globalne proizvodnje plastike i posebno rešavanje problema mikroplastike.
Nakon dve decenije istraživanja, jasno je da su mere potrebne odmah kako bi se zaštitili i planeta i ljudsko zdravlje.
