Astronom Majkl Efroimski iz Američke pomorske opservatorije u Vašingtonu izneo je zanimljivu hipotezu koja bi mogla baciti novo svetlo na neobičan oblik Marsa i njegovu specifičnu topografiju. U radu koji je podneo za objavljivanje u časopisu Journal of Geophysical Research: Planets, Efroimski tvrdi da je treći, davno izgubljeni mesec Marsa mogao igrati ključnu ulogu u formiranju planete kakvu danas poznajemo.
Mars ima izrazito troaksijalni oblik – elipsoid sa primetnim razlikama u krivinama duž sve tri ose, što ga čini planetom s jednim od najnepravilnijih oblika u Sunčevom sistemu. Naučnici su dugo bili zbunjeni kako je Mars stekao ovu specifičnu geometriju. Efroimski sada predlaže da bi treći mesec, veličine otprilike trećine Zemljinog, mogao biti uzrok tih deformacija. Taj hipotetički mesec nazvao je Nerio, po božanstvu iz starorimske mitologije, partneru Marsa u kultnim praksama.
Prema Efroimskom, Nerio je mogao kružiti oko mladog Marsa u sinhronoj orbiti, dok je planeta bila još uvek plastična i podložna gravitacionim silama. Ova interakcija mogla je uzrokovati izduženje planete i formiranje troaksijalnog oblika, dok su masivne gravitacione sile pokretale magmu na Marsovoj površini. Na ovaj način, formiran je specifičan oblik crvene planete, koji i danas primećujemo.
Nerio nije samo potencijalno odgovoran za oblik Marsa, već bi mogao objasniti i neke od njegovih najspektakularnijih topografskih karakteristika. Mars poseduje najistaknutije visoravni u Sunčevom sistemu, kao što je Taris, najveći kanjon Vales Marineris i najvišu planinu Olimp Mons. Efroimski sugeriše da su ove geografske izbočine rezultat intenzivne vulkanske aktivnosti i tektonskih procesa, koje je izazvala prisutnost ovog masivnog meseca. Gravitaciona sila meseca mogla je izazvati podizanje određenih delova površine planete, stvarajući uslove za razvoj ovih osobenih karakteristika.
Hipoteza o postojanju Nerija datira iz perioda Kasnog teškog bombardovanja pre otprilike 4 milijarde godina, kada je Mars, kao i mnoge druge planete u Sunčevom sistemu, bio pogođen brojnim sudarima sa asteroidima i kometama. Efroimski sugeriše da je Nerio možda uništen u jednom od tih kataklizmičkih događaja, ostavljajući iza sebe samo Fobos i Deimos – današnje male Marsove mesece, koji bi mogli biti razbijeni ostaci ovog nekadašnjeg masivnog satelita.
Iako je ova teorija intrigantna, još uvek postoje pitanja bez odgovora. Na primer, ne postoje konkretni dokazi o sudaru tako velikog meseca sa Marsom, niti su pronađeni tragovi koji bi nedvosmisleno potvrdili njegovo postojanje. Ipak, Efroimski smatra da bi dalja istraživanja mogla otkriti više o ovom hipotetičkom mesecu i njegovom uticaju na Mars.
Jedna od mogućih teorija je da je Nerio, nakon što je oblikovao Mars, napustio orbitu zbog gravitacionih poremećaja ili je u potpunosti uništen, ostavljajući iza sebe samo tragove u obliku deformisane planete. Efroimski veruje da je ovaj mesec imao ključnu ulogu u formiranju Marsa, iako za sada postoji samo kao spekulacija.
Ova hipoteza ne samo da nudi novo objašnjenje za oblik Marsa, već i za neke od njegovih najizrazitijih geoloških karakteristika. Buduće studije, kako Efroimski naglašava, mogle bi rasvetliti više detalja o ranom razvoju Marsa i ulozi koju su njegovi meseci igrali u oblikovanju planete koju danas poznajemo.
Istraživanje je dostupno na serveru za pre-štampanje arXiv.org, a konačni rezultati studije očekuju se u narednim mesecima, kada će naučnici moći detaljnije ispitati mogućnost da je Mars nekada imao još jedan mesec, koji je u međuvremenu nestao, ali ostavio svoj pečat na crvenoj planeti.
