Naš problem mikroplastike ne nestaje. Ovi sitni fragmenti plastičnog zagađenja su se ranije pojavili u našim plućima, u drevnim stenama i u flaširanoj vodi. Nova studija otkriva u kojoj meri se infiltriraju i u mozak.
Međunarodni tim naučnika pogledao je mirisne sijalice – mase moždanog tkiva koje primaju informacije o mirisu iz nosa – kod 15 preminulih ljudi i otkrio prisustvo mikroplastike kod 8 od njih.
Istraživači su ranije pronašli mikroplastiku u moždanim krvnim ugrušcima, ali ovo je prva objavljena studija koja je otkrila materijal u stvarnom moždanom tkivu. Još jedno slično istraživanje je sada podvrgnuto reviziji.
„Iako je mikroplastika otkrivena u različitim ljudskim tkivima, njeno prisustvo u ljudskom mozgu nije dokumentovano, što postavlja važna pitanja o potencijalnim neurotoksičnim efektima i mehanizmima pomoću kojih bi mikroplastika mogla doći do moždanog tkiva“, pišu istraživači u svom objavljenom radu.
Istraživači primećuju da su čestice i vlakna bili najčešći oblici, a polipropilen najčešći polimer: to je jedna od najčešće korišćenih plastičnih masa, koja se nalazi u svemu, od ambalaže do delova automobila i medicinskih uređaja. Veličine čestica su se kretale od 5,5 mikrometara do 26,4 mikrometara, ne više od četvrtine širine prosečne ljudske kose.
Prethodno istraživanje otkrilo je da čestice zagađenja vazduha prolaze kroz mirisni put – ova najnovija studija sugeriše da bi mikroplastika mogla da koristi isti put do mozga, kroz male rupe na pločici (odmah ispod mirisne lukovice).
„Identifikacija mikroplastike u nosu i sada u olfaktornoj lukovici, zajedno sa ranjivim anatomskim putevima, pojačava ideju da je olfaktorni put važno mesto za ulazak egzogenih čestica u mozak“, pišu istraživači.
Uprkos svim ovim rizicima i uticajima na zdravlje, čini se da ne možemo da smanjimo naše oslanjanje na plastiku. Uprkos tekućim naporima da se proizvede plastika koja je biorazgradivija, činjenica je da se proizvodnja plastike udvostručila u poslednjih 20 godina.
Ono što još nije jasno jeste kakvu štetu ova mikroplastika može da nanese našem zdravlju, ali je sigurna opklada da povećanje koncentracije sintetičkog materijala u mozgu nije dobra vest. Oštećenje neurona i povećan rizik od neuronskih poremećaja su verovatni, na osnovu nedavnih istraživanja.
Takođe treba uzeti u obzir vezu sa nosom. Veza između zagađenja vazduha i kognitivnih problema već je dobro uspostavljena, a ako mikroplastika ulazi u naše nosne prolaze, to će verovatno pogoršati stvari.
„Neke neurodegenerativne bolesti, kao što je Parkinsonova bolest, izgleda da imaju vezu sa nazalnim abnormalnostima kao početnim simptomima“, pišu istraživači.
