Otprilike jedna trećina pacijenata sa šizofrenijom ne reaguje na konvencionalne lekove, ostavljajući im jednu efikasnu opciju lečenja: klozapin. Najozbiljniji neželjeni efekat klozapina, po život opasan pad nivoa belih krvnih zrnaca, efikasno je kontrolisan strogim nadzorom.
Međutim, nedavni nalazi pokazuju da lek ima i druge ozbiljne neželjene efekte. Studija je objavljena u American Journal of Psychiatry.
Koristeći podatke iz FinnGen studije, istraživači su otkrili da su pneumonija izazvana klozapinom i intestinalna blokada, teški oblik gastrointestinalne hipomotilnosti, mnogo češći nego što je ranije prijavljeno. Čak 30% pacijenata sa šizofrenijom na klozapinu razvilo je upalu pluća, a 5% je doživelo blokadu creva u roku od 20 godina od početka terapije. Oba neželjena efekta su povezana sa povećanim rizikom od smrti.
„Izuzetno dugo vreme praćenja u našoj studiji omogućilo nam je da preciznije procenimo neželjene efekte klozapina. Prethodne studije su uglavnom identifikovale neželjene efekte koji se javljaju ubrzo nakon početka uzimanja leka“, objasnila je dr Julia Partanen, lekar istraživač na Institutu za Molekularna medicina Finska (FIMM), Univerzitet u Helsinkiju.
Pored sveobuhvatnih dugoročnih registara zdravstvenih podataka u Finskoj, ova zemlja je takođe globalni lider u upotrebi klozapina, što je olakšalo studiju.
Studija takođe sugeriše da bi genetsko testiranje moglo pomoći u identifikaciji pacijenata sa visokim rizikom od pneumonije izazvane klozapinom. Ova povezanost je primećena kod dva gena uključena u metabolizam klozapina.
Varijante ovih gena koje usporavaju razgradnju klozapina značajno povećavaju rizik od upale pluća. Na primer, 15% pacijenata sa ultrabrzom varijantom gena CIP2C19 razvilo je upalu pluća, u poređenju sa skoro 30% pacijenata sa sporom varijantom.
Upotreba klozapina nije bila bez komplikacija. Pre pedeset godina povučen je sa tržišta zbog fatalnih neželjenih efekata, ali je kasnije ponovo uveden zbog svoje superiorne efikasnosti.
Studija potvrđuje da je ozbiljan pad nivoa belih krvnih zrnaca, koji je u početku doveo do povlačenja klozapina, uspešno kontrolisan pažljivim praćenjem. Međutim, drugi ozbiljni neželjeni efekti, kao što su upala pluća i crevna blokada, zahtevaju pažljivije praćenje i bolje preventivne mere, uključujući vakcinaciju.
„Pneumoniju izazvanu klozapinom i crevnu blokadu treba shvatiti jednako ozbiljno kao što je nekada bio pad belih krvnih zrnaca. Uz poboljšano praćenje i smanjenu smrtnost, upotreba ovog visoko efikasnog leka mogla bi postati i sigurnija i potencijalno rasprostranjenija“, kaže dr. Jukka Koskela, koji je vodio studiju na Institutu za molekularnu medicinu Finske (FIMM), Univerziteta u Helsinkiju.
