Prstenovi Saturna su poznati po svojoj spektakularnosti u Sunčevom sistemu, ali nova istraživanja sugeriraju da Zemlja možda nije bila imuna na sličan fenomen. Prema nedavno objavljenom radu u časopisu „Earth & Planetary Science Letters“, postoji teorija da je Zemlja nekada mogla imati sopstveni prsten.
Pre oko 466 miliona godina, Zemlju su pogađali brojni meteoriti, što je rezultiralo formiranjem mnogobrojnih udarnih kratera u kratkom vremenskom periodu. Ovo vreme takođe je obeleženo pojavom sedimentnih stena širom Evrope, Rusije i Kine koje su sadržale karakteristične tragove meteorita. Analize ostataka meteorita u tim stenama ukazuju na znatno kraće vreme izloženosti svemirskom zračenju nego što je slučaj sa današnjim meteoritima.
U istom periodu beleži se i značajan broj cunamija, što se može videti u sedimentnim stenama različitih lokacija. Sve ove pojave, prema istraživačima, mogu biti povezane, ali ostaje pitanje šta je tačno bio uzročnik ovih događaja.
Analizirajući 21 udarni krater meteorita nastalih za vreme ovog perioda intenzivnih udara, istraživači su primetili da su svi krateri locirani na kontinentima koji su tada bili blizu ekvatora. Ovaj obrazac ukazuje na to da udari nisu bili nasumični, već su postojali određeni faktori koji su ih usmeravali ka ovim geografskim širinama.
Prema modelima kretanja Zemljinih tektonskih ploča u prošlosti, istraživači su zaključili da je oko 30% Zemljine površine bilo pogodno za formiranje udarnih kratera blizu ekvatora u to vreme, dok je većina teritorije bila na višim geografskim širinama. Ovo ukazuje na to da je malo verovatno da bi svi udari bili koncentrisani na ekvator da nije postojao neki zajednički faktor koji ih je usmeravao.
Postavlja se hipoteza da je veliki asteroid raspao prilikom bliskog susreta sa Zemljom, čime je započeo proces intenzivnih udara i formiranja kratera. Tokom narednih miliona godina, ostaci asteroida su nastavili da padaju na Zemlju, stvarajući karakteristične obrasce kratera, sedimentacije i cunamija koji su zabeleženi u geološkom zapisu.
Pored Saturna, i druge planete poput Jupitera, Neptuna i Urana imaju prstenove, što ukazuje na to da je formiranje prstenova u Sunčevom sistemu relativno česta pojava. Teorija kaže da kada manje telo, poput asteroida, prođe blizu većeg tela, poput planete, pod uticajem gravitacije dolazi do rastvaranja i formiranja prstena oko većeg tela.
Pretpostavka da je Zemlja možda imala prsten pre 466 miliona godina pruža novo svetlo na tadašnje klimatske promene i geološke događaje. Mogući uticaj senčenja od strane prstena na klimatske promene tog doba otvara nova pitanja i izazove za dalje istraživanje.
