Budući očevi koji uzimaju lekove za zaustavljanje epilepsijskih napada – a posebno valproat – trebalo bi u velikoj meri da budu uvereni da dostupni dokazi o razvojnim rizicima za njihovo potomstvo ne opravdavaju nikakvu veću zabrinutost, zaključuje se u sistematskom pregledu relevantnih studija objavljenih na internetu u časopis za neurologiju, neurohirurgiju i psihijatriju.
Dostupni dokazi su oskudni i nedosledni, ali većina studija ne ukazuje na povećan rizik, pokazuju nalazi, što dovodi u sumnju stav britanskog regulatora za lekove, posebno MHRA, kažu autori.
Upotreba valproata tokom trudnoće je već ograničena zbog jakih dokaza koji pokazuju da je štetan za fetus u razvoju. Eksperimentalne studije na životinjama povezale su lekove protiv napadaja sa muškom neplodnošću i urođenim abnormalnostima i abnormalnostima u ponašanju kod njihovih potomaka, što je izazvalo zabrinutost da bi se ovi nalazi mogli primeniti i na muškarce.
Da bi ovo dalje istražili, autori su pretražili istraživačke baze podataka za studije objavljene na engleskom jeziku koje su izveštavale o neurorazvojnim poremećajima, velikim urođenim abnormalnostima, maloj porođajnoj težini ili manjoj od očekivane veličine pri rođenju, među bebama očeva koji su uzimali lekove protiv napadaja kada je dete začeto.
Od početnog izbora od 923 članka, 26 je podvrgnuto pregledu punog teksta radi podobnosti, čime je 10 uključeno u konačnu recenziju.
Ovo je pokazalo da iako su podaci bili ograničeni, nije bilo jasnih dokaza o štetnom uticaju ovih lekova na proučavane ishode kod muškaraca koji su ih uzimali. Nekoliko izolovanih štetnih nuspojava nije replicirano u drugim istraživanjima.
Nekoliko metodoloških ograničenja sprečilo je objedinjenu analizu podataka pojedinačnih rezultata studije, uključujući neuspeh u izveštavanju o rezultatima odvojeno za svaki lek, velike varijacije u merenju i izveštavanju o ishodima, i mali broj muškaraca koji uzimaju samo jedan lek.
Evropski regulator za lekove, EMA, naručio je retrospektivnu opservacionu studiju na osnovu podataka iz skandinavskog registra. Ipak, da bude recenzirano, ovo sugeriše da može postojati 5% povećan rizik od neurorazvojnih poremećaja kod dece rođene od muškaraca koji su uzimali valproat tokom tri meseca pre začeća u poređenju sa oko 3% za dva druga leka protiv napadaja — lamotrigin i levetiracetam.
EMA je, međutim, zaključila da nije moguće utvrditi da li su povećani rizici posledica valproata, zbog različitih važnih metodoloških ograničenja.
I u januaru 2024. preporučio je da se valproat može prepisati muškarcima sa epilepsijom, bipolarnim poremećajem ili migrenom, pod uslovom da se lečenje nadgleda i pacijentima se savetuje o mogućim rizicima i da koriste kontracepciju. I preporučio je redovne preglede kako bi se procenila pogodnost lečenja kada planirate da postanete otac deteta.
Ali britanski regulator za lekove, MHRA, zauzeo je restriktivniji stav, zabranjujući da se valproat započne svima mlađim od 55 godina, osim ako ne postoji druga efikasna i dobro tolerisana alternativa ili ako nije bilo apsolutno nikakve mogućnosti za novo roditeljstvo.
I ovog meseca, MHRA je ažurirala svoje bezbednosne smernice za muškarce, savetujući da treba da budu svesni potencijalno povećanog rizika i da koriste kontracepciju dok uzimaju lek i tri meseca nakon prekida terapije.
„Mudrost regulatornih promena u Velikoj Britaniji je dovedena u pitanje“, ističu autori pregleda, dodajući da će nepropisivanje valproata „verovatno dovesti do povećanog rizika od morbiditeta i mortaliteta, uključujući povećan rizik od iznenadne neočekivane smrti kod epilepsije (SUDEP). ).“
Oni priznaju da je kvalitet studija uključenih u njihov pregled bio promenljiv i da potencijalne reproduktivne implikacije uzimanja lekova protiv napadaja kod muškaraca nisu dovoljno proučavane. Ovim se jasno treba pozabaviti, naglašavaju.
Ali oni predlažu: „S obzirom na nalaze ovog sistematskog pregleda, posebno ohrabrujuće rezultate nedavne velike studije zasnovane na populaciji iz Danske, ograničenja MHRA u vezi sa upotrebom valproata kod muškaraca treba ponovo procijeniti i potencijalno revidirati.
U povezanom uvodniku, slaže se i profesor Torbjorn Tomson sa Instituta Karolinska. „Ovi recenzirani podaci, istaknuti u trenutnom sistematskom pregledu, u suprotnosti su sa zapažanjima iz studije koju je pokrenula EMA, sa svojim ograničenjima, i pozivaju na preispitivanje, posebno, ograničenja MHRA“, kaže on.
„Upitno je pozvati se na ograničenje kao na meru predostrožnosti kada muške pacijente sa generalizovanom epilepsijom stavljaju u opasnost od neadekvatne kontrole napada sa potencijalno fatalnim posledicama“, nastavlja on.
„Potencijalni rizici od izlaganja oca ostaće vruća tema, ali je teško videti kako bi se u narednih nekoliko godina mogli stvoriti ubedljiviji dokazi u vezi sa valproatom“, zaključuje on.
