Potraga za hemikalijama koje bi nenamerno mogle da aktiviraju delove mozga odgovorne za reproduktivne funkcije identifikovala je jedinjenja sa kojima se mnogi od nas mogu susresti u svom okruženju, naglašavajući potencijalni okidač za rani pubertet kod žena.
Jedan je mošusni miris, koji se nekada uobičajeno koristio u muškim mirisima, koji je Evropska unija zabranila, ali se još uvek može naći u proizvodima koji se prodaju širom sveta, uključujući SAD.
Tokom prošlog veka, prosečna starost menarhe – početka menstruacije – i razvoja dojki opadala je. Iako postoje jasni rasni i socioekonomski faktori, fenomen je previše globalan i prebrz da bi bio u potpunosti genetski, ostavljajući naučnicima da se pitaju koji novi faktori životne sredine mogu izazvati tako rane promene.
Dok je mnogo studija tražilo kandidate koji bi mogli objasniti tako preranu zrelost, nedosledni rezultati su otežali pronalaženje krivaca. Mnoge opservacione studije su takođe ograničene svojim metodama, koje mogu da prikupljaju uzorke krvi i urina samo tokom budnog vremena od dobrovoljaca.
Istraživači sa američkog Nacionalnog instituta za zdravlje i Univerziteta North Vestern odlučili su da fokusiraju svoju pretragu na mrežu neurona u hipotalamusu za koje je poznato da igraju ključnu ulogu u upravljanju početkom puberteta.
Neuroni hormona koji oslobađa gonadotropin (GnRH) stimulišu hipofizu da luči nekoliko hemijskih signala, koji zauzvrat govore jajnicima da proizvode estrogen, a testisima da ispumpaju testosteron.
Iako mehanizmi koji stoje iza ovog procesa nisu u potpunosti shvaćeni, smatra se da je uključen neuropeptid koji se zove kisspeptin. Štaviše, nervne ćelije koje proizvode neuropeptid imaju sopstvene receptore koji ih senzibiliziraju na varijacije u stresu i ishrani, što ih čini savršenim mestom za početak potrage za drugim oblicima smetnji.
Umesto da traže znake poremećaja u uzorku dobrovoljaca, istraživači su koristili kulturu tkiva uzgojenu u laboratoriji kako bi pregledali efekte različitih supstanci na GnRH i aktivnost kisspeptina ćelija.
Sam skrining je bio značajan, sortiranje kroz oko 10.000 različitih supstanci, opisanih u biblioteci Agencije za zaštitu životne sredine. Zatim su dodatni alati za evaluaciju smanjili listu na nekoliko desetina jedinjenja koja su ometala jedan ili oba puta.
Određeni broj testiranih supstanci bili su tipovi holinergičkih agonista, grupe hemikalija koje oponašaju transmiter koji je uobičajen za različite neuronske puteve, odgovorne za pamćenje, motivaciju i uzbuđenje.
Jedno jedinjenje se posebno isticalo – kandidat agonist za kisspeptin, nazvan mošusni ambrette. Nekada uobičajen u kozmetici i muškim mirisima, slatki, blago životinjski miris zabranila je Evropska unija 1990-ih, nakon dokaza o njegovoj neurotoksičnosti kod pacova, iako se i dalje sintetiše u Indiji i Kini.
Supstanca je danas manje uobičajena u komercijalnim proizvodima, zahvaljujući preporukama Međunarodnog udruženja mirisa. Ali budući da je otporan na degradaciju, i dalje je prisutan u životnoj sredini što bi moglo predstavljati ozbiljnu, stalnu zabrinutost, upozoravaju studije poput ove nove.
Dalje testiranje mošusnog ambreta na ćelijama hipotalamusa ljudi i miša u kulturama i na mladim živim zebricama dodatno je pokazalo potencijal da miris podstakne delove mozga u stvaranje znakova koji bi mogli da izazovu pubertet u ranijim godinama.
Ono što bi na površini moglo izgledati kao trivijalan trend, ima značajne reperkusije po javno zdravlje, sa povećanim rizicima od psiholoških problema, kardiovaskularnih bolesti i raka dojke povezanih sa ranim početkom puberteta.
U kombinaciji sa studijama koje otkrivaju da gojaznost i promene u ishrani takođe mogu doprineti padu prosečne starosti menarhe i razvoja dojke, moguće je da brojni faktori utiču na sazrevanje tela dece.
Ovo istraživanje je objavljeno u časopisu Endokrinologija.