Italijanska vojska će početi da obezbeđuje medicinsko osoblje u bolnici u južnom regionu Kalabrije od ponedeljka, nakon serije nasilnih napada na lekare i medicinske sestre od strane razjarenih pacijenata i njihovih rođaka širom zemlje, prenose lokalni mediji.
Prefekt Paolo Đovani Griko odobrio je plan za pojačano nadgledanje, koje će sada obavljati vojnici, na osetljivim lokacijama u kalabrijskom gradu Vibo Valentija, uključujući i bolnicu.
Nedavni incidenti nasilja nad zdravstvenim radnicima postali su učestaliji u južnoj Italiji, što je navelo Nacionalni savez lekara da zatraži vojnu intervenciju radi zaštite medicinskog osoblja.
Ključni trenutak bio je napad na bolnicu Poliklinika u južnom gradu Fođi početkom septembra. Grupa od oko 50 rođaka i prijatelja 23-godišnje žene, koja je preminula tokom hitne operacije, ispoljila je svoju tugu i bes nasiljem uperenim protiv bolničkog osoblja.
Video zapisi koji su se proširili društvenim mrežama prikazuju lekare i medicinske sestre kako se sklanjaju u zaključane prostorije kako bi izbegli napad. Neki od njih su povređeni prilikom napada. Direktor bolnice je upozorio da će biti primoran da zatvori odeljenje hitne pomoći nakon što su se dogodila tri slična incidenta u manje od nedelju dana.
Sa više od 16.000 prijavljenih slučajeva fizičkih i verbalnih napada širom zemlje samo u 2023. godini, italijanski zdravstveni radnici su apelovali na donošenje odlučnih mera.
„Nikada ranije nismo zabeležili ovakav nivo agresije u prethodnoj deceniji“, izjavio je Antonio De Palma, predsednik sindikata Nursing Up, ističući hitnu potrebu za akcijom.
„Sada smo u fazi kada razmatranje vojne zaštite u bolnicama nije više samo puka ideja. Ne možemo više čekati“, dodao je on.
Italijanska federacija medicinsko-naučnih društava takođe je predložila strože kazne za počinioce, poput suspenzije prava na besplatno lečenje na tri godine za svakoga ko napadne zdravstvene radnike ili ošteti bolničke objekte.
Nedostatak osoblja i dugi spiskovi čekanja glavni su uzroci frustracije kod pacijenata prema zdravstvenim radnicima.
Prema najvećem italijanskom sindikatu lekara, gotovo polovina radnih mesta u hitnoj medicini ostala je nepopunjena od 2022. godine. Lekari su kritikovali italijansko zakonodavstvo zbog niskih plata, što je dovelo do preopterećenja i iscrpljenosti osoblja u bolnicama.
Ovi problemi su dodatno pogoršani pandemijom COVID-19, koja je primorala mnoge zdravstvene radnike da napuste Italiju u potrazi za boljim uslovima rada u inostranstvu.
U Italiji je nedostajalo oko 30.000 lekara 2023. godine, a podaci sa specijalizovanog foruma pokazuju da je između 2010. i 2020. godine u zemlji zatvoreno 111 bolnica i 113 odeljenja hitne pomoći.
