Ovo leto je bilo najtoplije zabeleženo u celom svetu, nadmašivši čak i prošlogodišnje visoke temperature, prema novom izveštaju Kopernikus službe Evropske unije za klimatske promene.
„Tokom poslednja tri meseca 2024. godine, svet je iskusio najtopliji jun i avgust, najtopliji dan u istoriji i najtoplije borealno leto u istoriji. Ovaj niz rekordnih temperatura povećava verovatnoću da 2024. bude najtoplija godina u istoriji “, rekla je zamenica direktora klimatske službe Samanta Berdžes u izjavi prošle nedelje.
Dok je leto u Teksasu ove godine bilo nešto hladnije zbog padavina usled oluja poput uragana Beril, ono je i dalje na putu da bude šesto najtoplije zabeleženo u državi, rekao je Džon Nilsen-Gamon, državni klimatolog i profesor atmosferskih nauka u Teksasu. Univerzitet A&M. Ova godina će takođe verovatno biti šesta najtoplija zabeležena u državi.
„Temperature svake sezone rastu nešto više od pola stepena Farenhajta po deceniji u Teksasu, barem u poslednjih pola veka, i to je prilično stabilno povećanje“, rekao je on.
U novom izveštaju Kopernika, prosečna temperatura na severnoj hemisferi u junu, julu i avgustu bila je 16,8 stepeni Celzijusa (ili 62,24 stepena Farenhajta). Ovo stavlja leto 2024. na 0,03 stepena Celzijusa (0,05 stepeni Farenhajta) toplije od leta 2023, koje je bilo drugo najtoplije zabeleženo za Teksas i treće najtoplije za Dalas-Fort Vort.
Dok su ovaj jul i prošli jul bili skoro izjednačeni, u pogledu temperature, ovaj jun i avgust su bili najtopliji u svetu. Prosečna temperatura u avgustu bila je 0,71 stepen Celzijusa (1,28 stepeni Farenhajta) iznad proseka za mesec od 1991. do 2020. godine, otkrio je Kopernik.
Globalna prosečna temperatura u poslednjih 12 meseci — između septembra 2023. i avgusta 2024. — najviša je zabeležena za bilo koji 12-mesečni period: 0,76 stepeni Celzijusa (1,4 stepena Farenhajta) iznad proseka od 1991. do 2020. i 1,64 stepena Celzijusa (skoro 3 stepeni Farenhajta) iznad predindustrijskih nivoa, takođe je otkrio Kopernik.
Skup podataka Službe za praćenje klime seže u 1940. Ali zapisi iz Sjedinjenih Država, Ujedinjenog Kraljevstva i Japana iz sredine 19. veka sugerišu da je poslednja decenija bila najtoplija u poslednjih oko 120.000 godina.
Očekuje se da će temperature u Teksasu dramatičnije porasti u poređenju sa ostatkom sveta, navodi Nielsen-Gammon.
„Opšte očekivanje, zasnovano na istorijskim trendovima, simulacijama klimatskih modela i našem fizičkom razumevanju [životne sredine], je da bi temperature u Teksasu trebalo da rastu brže od globalnih temperatura za oko 20% do 30%“, rekao je on.
To je delimično zato što globalne temperature uzimaju u obzir Zemljine okeane, koji se ne zagrevaju tako brzo kao kopno. Na temperature utiče i efekat urbanog toplotnog ostrva, gde gradovi poput Dalasa doživljavaju više temperature jer urbane površine apsorbuju i emituju više toplote, rekao je Nilsen-Gamon.
Vijest dolazi u trenutku kada su smrtni slučajevi uzrokovani vrućinom u Sjedinjenim Državama u porastu. Nedavno istraživanje je pokazalo da su se ovi smrtni slučajevi udvostručili u protekle 24 godine, sa oko 48% u četiri jugozapadne države, uključujući Teksas, glavni autor lista Džefri Hauard, vanredni profesor javnog zdravlja na Univerzitetu Teksas u San Antoniju, rekao je za Njujork tajms u avgustu.
Prošle godine u Teksasu je 365 ljudi umrlo direktno od vrućine, a 562 osobe su umrle kada je toplota bila uzrok tome, prema analizi državnih zapisa koju je sproveo The Tekas Tribune. U izveštaju se dodaje da su smrtni slučajevi uzrokovani toplotom skoro sigurno podcenjeni u Teksasu i širom zemlje.
Povećanje temperature posebno je opasno za starije osobe, malu decu, trudnice i osobe sa određenim zdravstvenim stanjima. Porast temperature je takođe zabrinjavajući za infrastrukturu kao što je državna elektroenergetska mreža, koja može biti jako opterećena zahtevima za energijom tokom toplotnih talasa.
„Ekstremni događaji vezani za temperaturu kojima smo prisustvovali ovog leta samo će postati intenzivniji“, rekao je Burgess iz Službe za klimatske promene Kopernikus, „sa još razornijim posledicama po ljude i planetu ukoliko ne preduzmemo hitne mere za smanjenje emisije gasova staklene bašte“.
