Sjedinjene Države su u četvrtak saopštile da će podržati dodavanje dva nova stalna mesta za afričke zemlje u moćnom Savetu bezbednosti UN — i prvog nestalnog mesta za malu ostrvsku naciju u razvoju.
Ambasadorka SAD u UN Linda Tomas-Grinfild objavila je to u govoru pred Savetom za spoljne poslove, nazvavši to nastavkom na najavu predsednika SAD Džoa Bajdena pre dve godine da SAD podržavaju proširenje tela od 15 članova.
Dok Afrika ima tri nestalna mesta u Savetu bezbednosti, to ne dozvoljava afričkim zemljama „da isporuče punu korist od svog znanja i glasova“, rekla je ona.
„Zbog toga, pored nestalnog članstva za afričke zemlje, Sjedinjene Države podržavaju stvaranje dva stalna mesta za Afriku u savetu“, rekla je Tomas-Grinfild. „To je ono što naši afrički partneri traže, i to je ono što mi verujemo da je pravedno.“
Međutim, visoki zvaničnik američke administracije, koji je pod uslovom da ostane anoniman da bi obavestio novinare pre objave, rekao je da Vašington ne misli da bilo koji novi stalni član treba da ima pravo veta jer bi „proširivanje veta dovelo samo do većeg zastoja u savetu .”
Taj pogled pokazuje granice u količini moći koju Vašington želi da da bilo kojoj drugoj zemlji. Iako su rezolucije Saveta bezbednosti pravno obavezujuće, često ih ignorišu ciljane zemlje.
Praktično sve zemlje se slažu da skoro osam decenija nakon što su Ujedinjene nacije uspostavljene nakon Drugog svetskog rata, Savet bezbednosti treba da se proširi tako da odražava svet u 21. veku i uključi više glasova. Ali centralno pitanje – i najveće neslaganje – ostaje kako to učiniti.
Savet bezbednosti, koji je zadužen za održavanje međunarodnog mira i bezbednosti, nije se promenio u odnosu na svoju konfiguraciju iz 1945: 10 nestalnih članova iz svih regiona sveta biranih na dvogodišnji mandat bez prava veta i pet zemalja koje su bile dominantne sile u Kraj Drugog svetskog rata su stalne članice sa pravom veta: SAD, Rusija, Kina, Britanija i Francuska.
Ruska moć veta, na primer, omela je svaku akciju Saveta u vezi sa ratom u Ukrajini, a podrška SAD svom savezniku Izraelu ograničila je odgovor Saveta na rat u Gazi.
Pokušaji da se reformiše savet kako bi se odrazio svet koji se menja počeli su 1979. godine.
Svetski lideri su 2005. pozvali da savet bude „šire reprezentativan, efikasniji i transparentniji“. Te godine, Generalna skupština, koja mora da odobri sve reforme saveta, odložila je tri suparničke rezolucije o proširenju svog članstva, što je odraz dubokih podela koje su se nastavile do danas.
U septembru 2022, Bajden je pozvao na povećanje broja stalnih i nestalnih članova, uključujući „stalna mesta za one nacije koje smo dugo podržavali, i stalna mesta za zemlje Afrike, Latinske Amerike i Kariba“. Sjedinjene Države već dugo podržavaju stalna mesta za Nemačku, Japan i Indiju.
Tomas-Grinfild nije pomenuo Bajdenovo drugo obećanje o stalnim mestima za zemlje Latinske Amerike i Kariba. Ali zvaničnik je rekao da SAD i dalje podržavaju stalna mesta za Latinsku Ameriku i Karibe, kao i Afriku.
Odgovarajući na zemlje koje tvrde da je vreme da UN gledaju dalje od samo regionalnog predstavljanja, američki ambasador je takođe najavio da Sjedinjene Države podržavaju stvaranje dodatnog rotirajućeg mesta za mala ostrvska zemlje u razvoju.
„Ovih 39 država nije monolit. Oni su dom za 65 miliona ljudi, na preko 1.000 ostrva“, rekla je ona. „Ali svaki ima kritičan uvid u niz međunarodnih pitanja mira i bezbednosti, uključujući, pre svega, uticaj klimatskih promena.
U drugom saopštenju, Tomas-Grinfild je rekla da Sjedinjene Države planiraju da „stvarno stave naše principe na papir“ i da izrade rezoluciju za reformu saveta.
Neke zemlje tvrde da pre nego što pregovaraju o rezoluciji, „sve 193 države članice moraju da budu saglasne oko toga kako bi reformisani savet trebalo da izgleda“, rekla je ona.
„Ja sam optimista. Ali ja sam i realista. A realnost je sledeća: nikakav razgovor nas nikada neće dovesti do potpunog konsenzusa o ovom pitanju“, rekla je Tomas-Grinfild.
