Bajdenova administracija šalje Egiptu punu vojnu pomoć od 1,3 milijarde dolara, ostavljajući po strani uslove koje je Kongres postavio za deo novca zbog zabrinutosti za ljudska prava i navodeći ulogu Kaira kao posrednika u ratu između Izraela i Hamasa.
Stejt department je saopštio da je državni sekretar Antoni Blinken iskoristio svoja ovlašćenja da se odrekne tih uslova za 225 miliona dolara, rekavši da je taj potez važan za stabilnost na Bliskom istoku i sposobnost Egipta da pomogne oko prioriteta američke nacionalne bezbednosti, uključujući pokušaj posredovanja u sporazumu o prekidu vatre i taocima u Gazi i povećanje humanitarne pomoći Palestincima na toj teritoriji.
Blinken je takođe rekao Kongresu ove nedelje da je Egipat postigao napredak u oslobađanju političkih zatvorenika i sprečavanju uznemiravanja Amerikanaca, ispunjavajući standarde za dobijanje pomoći od 95 miliona dolara.
„Sjedinjene Države takođe nastavljaju rigorozan dijalog sa egipatskom vladom o važnosti konkretnih poboljšanja ljudskih prava koja su ključna za održavanje najjačeg mogućeg američko-egipatskog partnerstva“, saopštio je Stejt department.
Odluka pokazuje težinu koja se pridaje ulozi Egipta kao ključnog posrednika u sukobu koji preti da se proširi u rat širom regiona i predstavlja rizik za SAD, čak iako i dalje postoje optužbe da vlada predsednika Abdela Fataha el Sisija stoji iza niza ljudskih prava zloupotrebe.
Stejt department i grupe za ljudska prava saopštile su da te optužbe uključuju brojne verodostojne izveštaje o proizvoljnim ubistvima, mučenju i pritvoru, kao i sistematskoj represiji nad civilnim društvom, slobodom štampe i slobodom izražavanja. SAD su prošle godine zadržale 85 miliona dolara od egipatske vlade i 130 miliona dolara 2022.
Human Rights Vatch kaže da je el-Sisijeva administracija oslobodila stotine pritvorenika, ali da je uhapsila mnogo više, te da su hiljade novinara, aktivista i drugih i dalje iza rešetaka.
Demokratski senator Kris Kuns iz Delavera i Kris Marfi iz Konektikata osudili su oslobađanje miliona dolara, rekavši da Egipat nije uspeo da postigne napredak.
„Tokom prošle godine, za svakog političkog zatvorenika kojeg je Egipat oslobodio, zatvorio je još dva“, navodi se u saopštenju. „To nije jasan i dosledan napredak – to je jedan korak napred i dva koraka unazad.“
Marfi, predsednik Senatskog pododbora za spoljne poslove koji nadgleda Bliski istok, rekao je da su SAD uspele da održe strateške veze sa Egiptom kada su ranije uskratile novac zbog zabrinutosti za ljudska prava. Rekao je da sada ne vidi razlog za promenu kada „nije tajna da Egipat ostaje duboko represivna autokratska država“.
Stejt department ukazuje na korake koje je Egipat preduzeo, uključujući oslobađanje preko 950 političkih zatvorenika od septembra 2023. i nastavak predloga za reformu pritvora pre suđenja. Ali ministarstvo je saopštilo da je jasno stavilo do znanja egipatskim zvaničnicima da je „potrebno više akcija“.
El-Sisi je ranije negirao da njegova zemlja ima političke zatvorenike i opravdao je vladine mere rekavši da su potrebne za borbu protiv širenja terorizma.