Cveće koje oprašuju slepi miševi razvilo je specifične adaptacije kako bi se efikasnije izdvojilo u prirodnim staništima, otkriva novo istraživanje objavljeno u časopisu Novi fitolog. Istraživači su otkrili da dugačke stabljike predstavljaju ključnu evolutivnu prednost ovih biljaka, jer im pomažu da se lakše prepoznaju u složenom okruženju, čime se osigurava uspešnije oprašivanje.
Istraživači su proučavali slepe miševe u laboratorijskim uslovima, postavljajući im zadatak da pronađu cveće sa različitim dužinama stabljika u jednostavnim i složenim okruženjima. U jednostavnim pozadinama, gde nije bilo mnogo lišća i cvetova, slepi miševi su podjednako brzo pronalazili cveće sa kratkim i dugim stabljikama. Međutim, u složenijim okruženjima prepunim lišća i drugih biljaka, slepim miševima je bilo potrebno gotovo duplo više vremena da pronađu cveće sa kratkim stabljikama.
Istraživači pretpostavljaju da dugačke stabljike omogućavaju cveću da se udalji od lišća i vegetacije, stvarajući jasniji eholokacijski odjek. Tokom eholokacije, slepi miševi koriste zvučne talase kako bi detektovali predmete u svom okruženju. Cveće sa dužim stabljikama proizvodi odjek koji je bolje razdvojen od pozadinske buke koju stvaraju listovi i druga vegetacija, što im omogućava da se efikasnije istaknu i budu brže otkriveni.
Dr. Nathan Muchhala, vodeći autor studije sa Univerziteta u Misuriju, St. Louis, objašnjava ovu pojavu: „Naša istraživanja sugerišu da dugačke stabljike čine cveće ‘vidljivijim’ slepim miševima u složenim sredinama, slično kao što jarko crvene latice pomažu kolibrima da lakše pronađu svoje cvetove.“ Ova adaptacija, prema njegovim rečima, omogućava biljkama koje zavise od slepih miševa za oprašivanje da povećaju svoje šanse za uspešno razmnožavanje.
Ovo istraživanje pruža značajan uvid u način na koji se biljke prilagođavaju specifičnim oprašivačima. Adaptacija dugačkih stabljika omogućava cveću da se efikasno izdvoji od okolne vegetacije, osiguravajući brži i uspešniji proces oprašivanja od strane slepih miševa. Ova karakteristika pokazuje kako evolucija može oblikovati morfologiju biljaka u skladu sa potrebama i mogućnostima njihovih oprašivača.
