Nezakonito iskopavanje kritičnih minerala u Amazonu sve više ugrožava ovu ključnu oblast za očuvanje biodiverziteta i borbu protiv klimatskih promena. Ilegalni rudari, često samozaposleni i mobilni, proširili su svoje operacije sa iskopavanja zlata na kasiterit, kritični mineral neophodan za proizvodnju solarnih panela, vetroturbina i drugih elektronskih uređaja. Brazil, koji je jedan od najvećih svetskih izvoznika kasiterita, suočava se s velikim izazovima u upravljanju ovom pretnjom za svoje amazonske šume.
Dok globalna potražnja za mineralima potrebnim za obnovljive izvore energije raste, zemlje u razvoju poput Brazila suočavaju se s teškim dilemama. Potreba za očuvanjem šuma, koje igraju ključnu ulogu u smanjenju emisije ugljen-dioksida, sukobljava se sa sve većom potražnjom za resursima na međunarodnim tržištima. Ovaj sukob dodatno se komplikuje time što su i tranzicija na obnovljive izvore energije i očuvanje Amazona prioriteti u globalnim naporima za borbu protiv klimatskih promena.
Krčenje šuma zbog nezakonitog iskopavanja minerala može imati katastrofalne posledice. Ove šume, koje služe kao ponori ugljen-dioksida, mogu se pretvoriti u izvore ugljen-dioksida kada se drveće razgrađuje ili spaljuje. Ovaj proces dodatno doprinosi klimatskim promenama, umesto da pomaže u njihovom ublažavanju.
Osim ekoloških posledica, ilegalno rudarenje ima teške posledice po lokalne zajednice. U 2014. godini, tokom istraživanja u Gvajani i Surinamu, ustanovljeno je da male rudarske operacije uzrokuju trovanje živom, gubitak lovišta i ozbiljno ugrožavaju tradicionalni način života zajednica koje zavise od šuma za hranu i sredstva za život. Proces rudarenja zlata često uključuje upotrebu živine, koja se koristi za vezivanje zlata i koja je izuzetno toksična, što dodatno otežava uslove života lokalnim stanovnicima.
Prema novoj knjizi „Šume utočišta: dekoloniziranje upravljanja životnom sredinom u štitu Amazonske Gvajane“, istorijski i kolonijalni konteksti igraju ključnu ulogu u oblikovanju trenutnih problema sa krčenjem šuma. Kolonijalne istorije nastavljaju da utiču na način na koji se zemljište i resursi koriste, često na štetu lokalnih zajednica i u korist globalnih tržišta.
Knjiga naglašava da međunarodne politike često ne uzimaju u obzir ove istorijske i kulturne kontekste, što smanjuje efikasnost mera za smanjenje krčenja šuma. Ove politike ne uspevaju da reše dublje strukturalne probleme koji omogućavaju eksploataciju resursa i neosnovanu upotrebu zemljišta.
Prethodna iskustva pokazala su da kada su u Brazilu uvedene mere za suzbijanje ilegalnog iskopavanja zlata, rudari su se prebacili u obližnje zemlje kao što su Gvajana i Surinam, prenoseći svoje destruktivne tehnike. Sličan obrazac se ponavlja s kasiteritom, pokazujući da globalni napori za smanjenje krčenja šuma moraju biti sveobuhvatni i ne mogu se fokusirati samo na jedan resurs ili region.
Situacija u Amazonu naglašava potrebu za globalnim pristupom koji uključuje i promenu struktura moći koje favorizuju eksploataciju nad očuvanjem. Efikasno upravljanje šumama i očuvanje biodiverziteta zahteva integraciju stavova lokalnih zajednica, kao i međunarodnu saradnju kako bi se sprečilo širenje negativnih uticaja u druge regione.
