Amiotrofična lateralna skleroza (ALS), takođe poznata kao Lu Gerigova bolest, je najčešća degenerativna bolest motornih neurona kod odraslih. Karakteriše ga selektivni gubitak motornih neurona, što rezultira progresivnom slabošću mišića i paralizom, kao i poteškoćama pri gutanju i govoru. Pacijenti obično podlegnu bolesti u roku od 2 do 5 godina nakon dijagnoze.
Uprkos opsežnim istraživanjima, trenutno ne postoje efikasni tretmani koji bi zaustavili ili preokrenuli progresiju bolesti.
Oksidativni stres, metabolička disfunkcija i neuroinflamacija su dobro poznata obeležja ALS-a, što je istraživačima dalo cilj u potrazi za razumevanjem bolesti: grupu enzima zvanih EGLN-metabolički senzori koji regulišu i ćelijsku upalu i metabolizam.
Prethodno je laboratorija prof. Petera Carmelieta iz VIB-KU Leuven Centra za biologiju raka istraživala ulogu enzima EGLN2 u ćelijama koje imaju nizak nivo kiseonika. Istraživanje je pokazalo da inhibicija EGLN2 štiti mišićne ćelije, ćelije jetre i kortikalne neurone od oksidativnog stresa.
Ovo je podstaklo dalje proučavanje njegovih potencijalnih zaštitnih efekata na motorne neurone. Nadovezujući se na ovaj rad iu saradnji sa laboratorijom prof. Barta De Stroopera, tim Van Den Boša u VIB-KU Leuven centru za istraživanje mozga i bolesti istražio je značaj enzima za ALS.
Istraživači su otkrili da smanjenje EGLN2 štiti motorne neurone i može ublažiti fenotip ALS-a i kod zebrica i kod miša. Takođe su otkrili da EGLN2 utiče na proinflamatornu kaskadu u astrocitima, vrsti moždane ćelije koja podržava motorne neurone.
Ovi nalazi sugerišu da bi ciljanje EGLN2 potencijalno moglo smanjiti upalu i usporiti napredovanje ALS-a. Istraživanje je objavljeno u časopisu Izveštaji ćelija.
„Koristili smo pristup sa više modela da bismo istražili efekte EGLN2 na različite tipove ćelija“, kaže Kristin Germejs, prva autorka studije. „Uključili smo zebricu, miševe i indukovane pluripotentne matične ćelije (iPSC) od ALS pacijenta i koristili sekvenciranje RNK sa jednim jezgrom da bismo razumeli osnovne procese iza regulacije EGLN2.
Ovaj pristup, saradnja sa stručnim jedinicama za nukleomiku i jednu ćeliju, omogućio im je da ispitaju promene u ekspresiji gena na nivou pojedinačnih ćelija, pružajući detaljan uvid u to kako EGLN2 utiče na progresiju bolesti.
„Ciljanje na EGLN2 moglo bi predstavljati obećavajuću terapijsku strategiju za ALS,“ kaže prof. Ludo Van Den Bosch. „Dok su potrebna dalja istraživanja, ovo otkriće nas približava razumevanju kako da usporimo ili sprečimo ovu razornu bolest.“
