Desetine hiljada Istočnih Timoraca krenulo je u utorak prema primorskom parku na veliku misu pape Franje, održanu na istom terenu gde je sveti Jovan Pavle II služio istorijsku liturgiju tokom borbe Istočnog Timora za nezavisnost od Indonezije vladati.
Za park Tačitolu nedaleko od Dilija se kaže da je bio mesto gde su indonežanske trupe odlagale tela ubijena tokom njihove vladavine. Sada je poznat kao „Park mira“ i sadrži statuu Jovana Pavla veću od prirodne veličine u znak sećanja na njegovu posetu 1989. godine, kada je poljski papa osramotio Indoneziju zbog kršenja ljudskih prava i ohrabrio pretežno katoličke timorske vernike.
Poseta Jovana Pavla je pomogla da se skrene pažnja međunarodne zajednice na tešku situaciju naroda Timora i osvetli represivnost vojne vladavine Indonezije, tokom koje je tokom četvrt veka ubijeno čak 200.000 ljudi.
Franjo služi misu na istom mestu u utorak, na tragu Jovana Pavla da razveseli naciju jugoistočne Azije dve decenije nakon što je konačno postala nezavisna država 2002. Istočni Timor, poznat i kao Istočni Timor, ostaje jedna od najsiromašnijih zemalja u svetu, sa nekih 42% od 1,3 miliona ljudi koji žive ispod granice siromaštva, prema Programu za razvoj Ujedinjenih nacija.
Nezaposlenost je visoka, mogućnosti za zaposlenje u formalnom sektoru su generalno ograničene i većina ljudi su poljoprivrednici za samostalan život bez stalnih prihoda.
Ali Timroese su duboko verni – oko 97% stanovništva su katolici – i ispostavilo se da su u gomili dočekali prvog papu koji ih je posetio kao nezavisnu naciju. Natrpali su se na ruti kolone dok je Fransis stigao u ponedeljak tokom treće etape svoje azijske turneje i ulivao se u lokaciju Tačitolu na svoju popodnevnu misu.
Vladine vlasti su saopštile da se oko 300.000 ljudi prijavilo preko njihovih biskupija da prisustvuju, ali je predsednik Hoze Ramos-Horta rekao da očekuje 700.000, a Vatikan je predvideo čak 750.000.
Desetine hiljada njih su se postrojile pre zore da uđu u park Tačitolu, koji se nalazi na obali oko 8 kilometara (skoro 5 milja) od centra Dilija. Ostalo je nekoliko sati do službe, putevi koji vode do nje bili su zakrčeni automobilima, kamionima i autobusima punim ljudi; drugi su išli sredinom ulice, ne obazirući se na trotoare.
„Za nas je papa odraz Gospoda Isusa, kao pastir koji želi da vidi svoje ovce, pa mu dolazimo svim srcem kao naše obožavanje“, rekao je Alfonso de Hesus, koji je došao iz Baukaua, drugi po veličini grad posle Dilija, oko 128 kilometara istočno od prestonice.
De Hesus, 56, bio je među oko 100.000 ljudi koji su prisustvovali misi Jovana Pavla 1989. godine, što je bilo značajno zbog nereda koji su izbili baš kad su se završavali. Džon Pol je posmatrao kako se indonežanska policija u civilu sukobila sa dvadesetak mladića koji su uzvikivali „Viva a independencia“ i „Viva el Papa!“
Kako je tada izveštavao Asošiejted pres, muškarci su razvili transparent ispred oltara i gađali policajce stolicama. Na jednom transparentu je pisalo „Fretilin vas pozdravlja“, referenca na pokret za nezavisnost koji se borio protiv indonežanske vladavine otkako je Istočni Timor pripojen 1976. nakon što je Portugal razbio svoje vekovima staro kolonijalno carstvo.
Četiri žene su primljene u bolnicu sa povredama zadobijenim nakon što su ih zgnječila nagomilana gužva. Papa nije povređen.
Amnesti internešenel je kasnije izrazio zabrinutost da je oko 40 ljudi privedeno i mučeno, iako su indonežanske vlasti u to vreme negirale bilo kakvo hapšenje ili mučenje.
„Misa je održana veoma uredno i uredno uz veoma strogu sigurnost“, priseća se De Hesus više od tri decenije kasnije. „Ali to je slomljeno kratkim neredima na kraju događaja.
Franjo je pozdravio Istočni Timor zbog napretka koji je postigao od nezavisnosti i nastoji da podstakne zemlju da ojača svoje javne institucije i brine o najsiromašnijim i najugroženijim.
Franjo je svoj dan otvorio u utorak posetom domu za decu sa invaliditetom koji vodi skupština religioznih sestara. Mlade devojke, uključujući i jednu bez ruku, poklonile su Francisu tradicionalni tkani šal poznat kao tais kada je stigao u školu Irmas Alma.
Dok je milovao ruku dečaka po imenu Silvano u kolicima, Fransis je rekao da nas briga o deci sa takvim zdravstvenim potrebama „uči da brinemo“.
„Dok on dopušta da se o njemu brine, moramo naučiti da se o nama brine Bog koji nas voli“, rekao je Franjo.
Franja se potom sastao sa sveštenstvom i redovničkim sestrama u Katedrali Bezgrešnog začeća, gde je pohvalio žene u crkvi, rekavši da su one najvažnije ličnosti u crkvi. Takođe je čuo priču o Florentinu de Hesusu Martinsu, 89-godišnjem laiku koji je radio kao katiheta, podučavajući veru za nadbiskupiju Dili, ali je morao da se povuče zbog Parkinsonove bolesti.
Pozdravljajući ga, Franjo se začudio njegovoj posvećenosti, rekavši da nije dozvolio da bolest parališe njegovu revnost za širenje vere. „Izgleda da se takmiči sa svetim apostolom Pavlom“, rekao je.
