Novi istraživački nalazi, objavljeni u časopisu Environmental Science & Technology, analiziraju grupu zagađivača poznatih kao per- i polifluoroalkil supstance (PFAS). PFAS su hemikalije koje se često koriste u svakodnevnim proizvodima poput odeće, kozmetike i ambalaže za hranu. Ove supstance se karakterišu sporom razgradnjom i akumulacijom kako u životnoj sredini tako i u ljudskom organizmu.
Gotovo svi ljudi imaju neki nivo PFAS u krvi, a najveći izvori izlaganja ovim supstancama su hrana i voda za piće. PFAS poseduje osobine koje mogu poremetiti funkciju endokrinog sistema, ali veoma mali broj studija je istraživao vezu između nivoa PFAS i pubertetskog razvoja, posebno kod dečaka.
U okviru Bergenske studije rasta 2 iz 2016. godine, nivoi PFAS su mereni kod dece uzrasta od 6 do 16 godina. Pored analize zagađivača životne sredine, istraživači su pratili različite pokazatelje puberteta kao što su ultrazvukom meren volumen testisa, nivo testosterona i razvoj stidnih dlačica. Rezultati studije su pokazali da su dečaci sa višim nivoima PFAS imali manji volumen testisa i niže nivoe testosterona u poređenju sa vršnjacima.
Iako je sprovedeno nekoliko sličnih istraživanja u prošlosti, novi nalazi su potvrdili prethodna zapažanja, što je u skladu sa rezultatima studija na životinjama.
„Informacije koje smo prikupili su jedinstvene, a mi smo prvi istraživači koji su koristili ultrazvuk u proučavanju veze između nivoa PFAS i pubertetskog razvoja kod ljudi. Međutim, još uvek nije jasno kako PFAS tačno utiče na hormonalnu ravnotežu i proces puberteta. Potrebna su nam dalja istraživanja kako bismo bolje razumeli ove mehanizme“, izjavio je Ingvild Halsør Forthun, doktorski kandidat na Katedri za kliničke nauke Univerziteta u Bergenu.
Ova istraživačka grupa planira da nastavi istraživanje nivoa PFAS i podataka o pubertetu kod devojčica u okviru Bergenske studije rasta 2.
