Dugotrajna izloženost zagađenju vazduha i nedostatak pristupa zelenim površinama povećavaju rizik od hospitalizacije zbog respiratornih oboljenja, prema studiji predstavljenoj na Kongresu Evropskog respiratornog društva (ERS) u Beču, Austrija.
Zagađenje vazduha povezano sa saobraćajem je takođe snažno povezano sa progresijom od astme do astme-HOBP, prema drugoj studiji koja je takođe predstavljena na Kongresu ERS.
Prethodna istraživanja povezala su zagađenje vazduha sa povećanjem respiratornih stanja kao što su astma i hronična opstruktivna plućna bolest (HOBP), a pristup parkovima i baštama sa smanjenjem; međutim, manje se zna o dugoročnim efektima zagađenja vazduha na respiratorne hospitalizacije i o tome da li zagađenje vazduha čini da ljudi koji već imaju astmu imaju veću verovatnoću da razviju HOBP.
Prvu studiju, rezultate projekta Life-GAP, predstavila je gospođa Shanshan Ksu sa Odeljenja za globalno javno zdravlje i primarnu zaštitu Univerziteta u Bergenu, Norveška.
Njen tim je koristio rezultate severnoevropskih studijskih centara iz istraživanja o respiratornom zdravlju Evropske zajednice koje je pokrivalo respiratorne hospitalizacije od 2000. do 2010. godine.
Studija je obuhvatila 1644 osobe iz pet zemalja. Oni su procenili povezanost između zdravlja respiratornih organa i dugotrajne izloženosti (između 1990. i 2000.) česticama, crnom ugljeniku, azot-dioksidu, ozonu i zelenilu (količina i zdravlje vegetacije koja okružuje nečiji dom).
Iako severna Evropa ima relativno nizak nivo zagađenja vazduha, otkrili su da čestice, crni ugljenik i azot dioksid povećavaju rizik od hospitalizacije zbog respiratornih bolesti u ovoj populaciji.
Gđa Ksu je objasnila: „Konkretno, primetili smo da za svaki interkvartilni opseg povećanja ovih zagađivača, rizik od hospitalizacije raste za otprilike 30 do 45%, u zavisnosti od zagađivača. Zelenilo je, s druge strane, doprinelo smanjenom riziku od respiratorna hospitalizacija“.
Ali dok je zelenilo bilo povezano sa smanjenim rizikom od respiratornih hospitalizacija, takođe je bilo povezano sa povećanim brojem poseta respiratornoj hitnoj pomoći, posebno kada se posmatra istovremeno prisustvo peludne groznice.
Gospođa Ksu je dodala: „Zagađenje vazduha izaziva uporne upale i oksidativni stres u respiratornom sistemu. Ovi štetni procesi doprinose razvoju i pogoršanju hroničnih respiratornih bolesti, koje mogu eskalirati u teške zdravstvene epizode koje zahtevaju bolničku negu.
„Takođe je verovatno da bi dugotrajno izlaganje zagađenju vazduha moglo dovesti do smanjene tolerancije ili povećane osetljivosti na ove zagađivače, objašnjavajući zašto čak i umereni ili niski nivoi mogu izazvati ozbiljne zdravstvene efekte u određenim populacijama.
Drugu studiju je predstavio dr Samuel Cai iz Centra za zdravlje i održivost životne sredine na Univerzitetu Lester, Velika Britanija.
Studija je proučavala 46.832 učesnika sa astmom koji su regrutovani u kohortu UK Biobank tokom godina 2006-2010. Nivoi dva glavna zagađivača vazduha — čestica i azot-dioksida — procenjeni su na kućnoj adresi svakog učesnika, a za svakog učesnika izračunat je skor genetskog rizika (zasnovanog na genetskoj strukturi svakog pojedinca za potencijal razvoja astme i HOBP). . Tim je zatim kvantifikovao uticaj i zagađenja vazduha i genetskih rezultata na učestalost HOBP među astmatičarima.
Dr Cai objašnjava: „Otkrili smo da je za svakih 10 mikrograma po metru u kocki veće izloženosti česticama, rizik od razvoja HOBP bio 56% veći kod astmatičara; takođe smo otkrili da veća izloženost azot-dioksidu povećava rizik. , ako pojedinci imaju srednju do visoku skor genetskog rizika, rizik od povećane izloženosti azot-dioksidu koji uzrokuje da astma napreduje u HOBP je još veći.“
Dr Cai dodaje: „Ljudi sa astmom uvek treba da budu svesni zagađenja vazduha oko sebe i, ako je potrebno i resursi dozvoljavaju, preduzmu mere kao što su nošenje maski, korišćenje unutrašnjeg prečistača vazduha i smanjenje aktivnosti na otvorenom kada je zagađenje na visokom nivou. “
Zorana J Andersen je predsednica ERS komiteta za zdravlje i životnu sredinu i profesorka epidemiologije životne sredine na Odeljenju za javno zdravlje Univerziteta u Kopenhagenu, Danska, i nije bila uključena u istraživanje.
Ona je rekla: „Ovi nalazi naglašavaju kritičan uticaj dugotrajne izloženosti zagađenju vazduha na zdravlje respiratornih organa i naglašavaju potrebu za efikasnim inicijativama i propisima za čist vazduh.
„Zagađenje vazduha utiče na sve, ali većina ljudi je veoma ograničena u akcijama koje mogu da preduzmu protiv toga kako bi zaštitili svoje zdravlje. Na kreatorima politike je da smisle neke hrabre akcije za rešavanje problema zagađenja vazduha u našim gradovima i pomognu svima, uključujući oni sa astmom Ovo uključuje inicijative za smanjenje zagađenja i promociju urbanog zelenila, kao i promišljeno urbanističko planiranje koje izbegava sađenje alergene vegetacije.
„Takođe moramo da pronađemo načine ne samo da sprečimo pojavu astme, već i da sprečimo da se ona dugoročno razvije u multi-bolesti stanje, jer to predstavlja veliki teret ne samo za pacijente, već i za zdravlje. sistem nege“.
