Da li ste ikada tonuli u san samo da biste se probudili od zvuka eksplozije u glavi? Ako jeste, mogli ste iskusiti sindrom eksplodirajuće glave (EHS), tajanstveni poremećaj spavanja koji je dugo intrigirao stručnjake, ali ostaje slabo shvaćen.
Sindrom eksplodirajuće glave pripada grupi poremećaja spavanja poznatih kao parasomnije, koja uključuje i druge neobične fenomene poput paralize sna i hipničkih trzaja. EHS je prepoznat u medicinskoj literaturi najmanje od 1876. godine, a čak je i poznati francuski filozof René Descartes izvestio o sličnim iskustvima. Uprkos dugoj istoriji, mnogo toga o ovom poremećaju još uvek nije razjašnjeno.
Epizode sindroma eksplodirajuće glave karakteriše iznenadni, veoma glasni zvukovi koji se pojavljuju dok osoba prelazi iz budnog stanja u san. Ovi zvukovi mogu uključivati sve od percepcije pucnjave, lupanja vrata, do neopisivog vrištanja. Osobe sa EHS-om često izveštavaju o tome da zvukovi traju samo nekoliko sekundi i ne mogu se povezati sa spoljnim izvorom u okruženju. Uz zvukove, neki ljudi prijavljuju i vizuelne halucinacije poput sjajnih bljeskova ili osećaj intenzivne toplote, dok drugi opisuju osećaj električnog naboja koji teče kroz gornji deo tela.
Podaci o učestalosti EHS-a su ograničeni. Rane studije su pokazale da je oko 11% zdravih odraslih osoba iskusilo ovaj sindrom, dok je druga istraživanja otkrila da je 17% studenata osnovnih studija iskusilo više epizoda tokom svog života. Novije istraživanje pokazuje da je jedna trećina studenata doživela barem jednu epizodu EHS-a tokom života, dok oko 6% prijavljuje epizode barem jednom mesečno. Iako je EHS relativno čest, čini se da je manje uobičajen od drugih parasomnija kao što su hipnički trzaji, koji se javljaju kod do 70% ljudi.
Iako uzrok EHS-a nije potpuno razjašnjen, jedna od najprihvaćenijih teorija sugeriše da je sindrom rezultat poremećaja u normalnom procesu prelaska iz budnog stanja u san. Tokom ovog prelaza, aktivnost u retikularnoj formaciji mozga se smanjuje. Ova struktura mozga deluje kao prekidač za „uključivanje-isključivanje“ za mozak. Kada se aktivnost retikularne formacije usporava, naši senzorni korteksi odgovorni za vid, zvuk i motoriku počinju da se gase. Preporučuje se da je EHS rezultat poremećaja u ovom procesu, što dovodi do kratkih talasa neuronske aktivacije koji se percipiraju kao glasni i neobični zvuci.
Povezane studije su otkrile da faktori poput životnog stresa mogu povećati verovatnoću EHS-a, ali ne direktno. Umesto toga, stres može dovesti do nesanice, koja potom može izazvati EHS. Iako se sindrom ne smatra opasnim, može biti veoma uznemirujuć. Prema istraživanjima, oko 45% osoba koje su iskusile EHS prijavilo je umerene do teške nivoe straha zbog svojih iskustava, dok je četvrtina prijavila visok nivo uznemirenosti.
Važno je napomenuti da EHS, iako može biti zastrašujuće, nije povezano sa ozbiljnim medicinskim stanjima kao što su glavobolje. Epizode EHS-a su kratke i obično ne uključuju bol, dok su glavobolje često dugotrajnije i bolnije. Ako imate problema sa EHS-om, preporučuje se poboljšanje navika spavanja, kao što su izbegavanje spavanja na leđima i primena tehnika svesnosti. Povećano razumevanje ovog poremećaja i uzimanje u obzir da je relativno često i bezopasno može pomoći u smanjenju stresa i anksioznosti povezanih sa ovim iskustvima.
Za sada, najbolji savet za one koji se suočavaju sa EHS-om je da se informišu o stanju i koriste strategije za poboljšanje kvaliteta spavanja, kako bi umanjili učestalost i intenzitet epizoda.