Čak i kada se koncentracije zagađivača vazduha smanjuju, zdravstveni rizici koje predstavljaju ovi zagađivači mogu ostati konstantno visoki. Ovo je zaključak međunarodne studije sprovedene pod vođstvom istraživača iz Helmholc Minhena.
Globalna istraživačka mreža je ispitala podatke iz 380 gradova kako bi procenila kako su se efekti zagađenja vazduha na smrtnost promenili između 1995. i 2016. Centralni nalaz: iako su koncentracije zagađivača vazduha kao što su čestice (PM 10, PM 2,5) i azot dioksid ( NO 2 ) su se smanjili, povezani zdravstveni rizici gotovo da se nisu promenili. Studija je objavljena u časopisu The Lancet Planetary Health.
Za svoje istraživanje, istraživači su koristili podatke iz Multi-Countri Multi-Citi (MCC) Collaborative Research Netvork, međunarodne saradnje različitih istraživačkih timova. Njihov cilj je da bolje razumeju odnose između stresora životne sredine—faktora koji mogu biti štetni za žive organizme—klime i zdravlja.
„Ogromna količina podataka dostupnih preko mreže nam je omogućila da analiziramo uticaj zagađenja vazduha na zdravlje na globalnom nivou tokom dužeg perioda i da pratimo trendove“, kaže Maksimilijan Švarc, naučnik sa Instituta za epidemiologiju u Helmholc Minhenu i glavni autor studije.
Prema studiji, rizik od smrtnosti se nije značajno promenio tokom posmatranog perioda — uprkos nižim koncentracijama zagađivača.
Švarc ovo otkriće pripisuje različitim faktorima: „Oni uključuju starenje stanovništva u mnogim regionima, činjenicu da su stariji ljudi više ugroženi zdravljem nego mlađi pojedinci, i da su se izvori i sastav zagađivača vazduha možda promenili.
Nadalje, studija otkriva razlike u uticajima u zavisnosti od geografskog regiona i kada se analizira istovremeni uticaj različitih zagađivača na mortalitet.
Studija se fokusira na zagađivače koji su regulisani zakonskim ograničenjima, kao što su čestice u klasama veličine PM 10 i PM 2.5, kao i NO 2 . „Zbog dostupnih podataka, nismo bili u mogućnosti da istražimo uticaj drugih potencijalno relevantnih zagađivača“, kaže Švarc.
To uključuje, na primer, ultrafine čestice, za koje se sumnja da imaju veći uticaj na ljudsko zdravlje od većih čestica. „Naša studija naglašava globalnu potrebu za sveobuhvatnijim i proširenim praćenjem. Pored toga, postojeći podaci moraju biti dostupni za naučnu upotrebu“, nastavlja Švarc. Ovo je neophodno da bi se preciznije istražila nova istraživačka pitanja.
Direktorka Instituta za epidemiologiju, prof. dr Anet Peters, naglašava da nacionalni i međunarodni napori na poboljšanju kvaliteta vazduha moraju bliže biti usklađeni sa strožim preporukama Svetske zdravstvene organizacije (SZO).
„Ažurirane smernice SZO za kvalitet vazduha za 2021. dodatno su potvrđene aktuelnom studijom. Planirana revizija ograničenja kvaliteta vazduha na evropskom nivou je suštinski korak za bolje upravljanje zdravstvenim rizicima koje predstavlja zagađenje vazduha“, kaže Peters.
