Nedavna studija Centra za rak Marki Univerziteta u Kentakiju baca svetlo na to kako zagađivač životne sredine perfluorooktansulfonska kiselina (PFOS) može uticati na naša creva i verovatno povećati rizik od razvoja kolorektalnog raka.
Objavljena u časopisu Hemosfera, istraživačka studija koju vodi dr Josiane Tessmann, postdoktorski naučnik u laboratoriji dr Jekaterine Zajceve, prva je koja pokazuje da dugotrajna izloženost PFOS-u može dovesti do promjena u crijevnim ćelijama koji su povezani sa razvojem kolorektalnog karcinoma.
PFOS pripada grupi hemikalija pod nazivom PFAS (perfluoroalkil i polifluoroalkil supstance), koje se široko koriste u industrijskim aplikacijama i potrošačkim proizvodima. PFAS se često nazivaju „zauvek hemikalijama“, a PFAS se ne razgrađuju lako i mogu dugo da ostanu u životnoj sredini i ljudskom telu. Izloženost je povezana sa negativnim zdravstvenim ishodima, uključujući metaboličke poremećaje, smanjene imunološke reakcije i povećan rizik od raka.
Dok su prethodna istraživanja povezala PFOS sa nekoliko vrsta raka, uključujući rak dojke, jetre i bubrega, ova studija je prva koja pokazuje potencijalnu vezu između izloženosti PFOS-u i kolorektalnog karcinoma.
„Razumevanje kako PFOS šteti crevnim ćelijama daje naučnicima nove ideje o tome kako da spreče ove efekte“, kaže Zajceva, vanredni profesor na Odeljenju za toksikologiju i biologiju raka na Medicinskom fakultetu u Velikoj Britaniji. „Ova studija otvara novu oblast istraživanja koja bi mogla da promeni način na koji pristupamo prevenciji kolorektalnog raka u zajednicama sa visokom izloženošću PFOS-u.“
Zajceva je dodala da su ovi nalazi posebno važni za Kentaki: hemikalije PFAS se nalaze u 90% površinskih voda testiranih u državi, a PFOS je jedan od najčešćih.
Studija na miševima je otkrila da je izloženost PFOS-u izazvala snižene nivoe ketogenog enzima u crevima zvanog HMGCS2, koji igra važnu preventivnu ulogu u nekoliko karcinoma, uključujući kolorektalni rak. U isto vreme, izloženost je povećala nivoe proteina koji su povezani sa rastom raka. Zajcevin tim je takođe pronašao slične promene u uzorcima ljudskih crevnih ćelija kada su bile izložene PFOS-u.
Rezultati studije sugerišu da određene promene u ishrani mogu pomoći u zaštiti creva od štetnih efekata izloženosti PFOS-u. Buduće studije će se fokusirati na testiranje dijetetskih intervencija uključujući dodatak beta-hidroksibutiratu, koji se prirodno proizvodi u telu kada je prisutan HMGCS2, kako bi se videlo da li mogu da spreče promene izazvane PFOS-om u normalnim crevnim tkivima.
