SAD razmatraju mirovnu operaciju UN na Haitiju kao jedan od načina da obezbede finansiranje i osoblje za misiju koju predvodi Kenija, a koja je raspoređena da suzbije nasilje bandi u toj karipskoj zemlji, rekao je u sredu visoki američki diplomata.
Brajan A. Nikols, pomoćnik američkog sekretara za pitanja zapadne hemisfere, govorio je nekoliko sati nakon što je The Miami Herald objavio da administracija američkog predsednika Džoa Bajdena razmatra mogućnost tradicionalne mirovne operacije UN s obzirom na ograničena sredstva i opremu koja je dostupna trenutnoj misiji.
„Operacija (održavanje mira) je jedan od načina na koji bismo to mogli da postignemo“, rekao je Nikols novinarima. „Ali mi gledamo na više načina.“
Savet bezbednosti UN bi na kraju morao da glasa o mirovnoj misiji. Ali stručnjaci kažu da je malo verovatno da će to podržati, i primećuju da bi se mnogi Haićani verovatno protivili tome s obzirom na pojavu slučajeva kolere i seksualnog zlostavljanja koji su se desili kada su trupe UN-a poslednji put bile na Haitiju.
Na pitanje o mogućoj mirovnoj misiji, portparol UN je rekao samo da bi to bila odluka Saveta bezbednosti.
Nikols je napomenuo da trenutna misija na Haitiju koju podržavaju UN zavisi od dobrovoljnih priloga, pri čemu su SAD i Kanada obezbedile najveći deo dosadašnjeg finansiranja.
Oko 400 kenijskih policajaca trenutno se nalazi na Haitiju, ali misija takođe poziva na raspoređivanje policije i vojnika sa Bahama, Bangladeša, Barbadosa, Benina, Čada i Jamajke za ukupno 2.500 pripadnika. Oni bi bili raspoređeni u fazama koje bi koštale otprilike 600 miliona dolara godišnje. Trenutno, UN ima 85 miliona dolara obećanih za misiju, od čega je primljeno 68 miliona dolara.
Međutim, doprinosi fondu UN-a za misiju su ograničeni, a Haićani se žale da nisu primetili smanjenje nasilja bandi od kada je prvi kontingent Kenijaca stigao krajem juna.
„Potreban nam je ostatak međunarodne zajednice da istupi sa mnogo značajnijim finansijskim doprinosima kako bi snage mogle da nastave da deluju i da dodatne nacije mogu da rasporede svoje jedinice kao deo (misije)“, rekao je Nikols.
On je govorio dan pre nego što bi američki državni sekretar Antoni Blinken trebalo da poseti Haiti u četvrtak, a potom i susednu Dominikansku Republiku.
Očekuje se da će se Blinken sastati sa premijerom Haitija Garijem Conilleom i prelaznim predsedničkim većem i zalagati se za imenovanje privremenog izbornog veća kako bi Haiti mogao da održi dugo očekivane izbore.
„Premijer je s pravom zabrinut za budućnost, ali mislim da smo prešli prilično dug put od početka godine“, rekao je Nikols.
Haiti je održao poslednje predsedničke izbore u novembru 2016. godine, a nasilje bandi i politički preokret sprečili su bilo kakve izbore od tada.
Bivši predsednik Jovenel Moise ubijen je u julu 2021. godine, a nasilje bandi je poraslo u političkom vakuumu koji je usledio. U februaru su bande pokrenule koordinisane napade usmerene na ključnu vladinu infrastrukturu kako bi sprečile povratak bivšeg premijera Ariela Henrija, koji je bio u Keniji da razgovara o predstojećoj misiji.
Bande su izvršile raciju u više od dvadesetak policijskih stanica, otvorile vatru na glavni međunarodni aerodrom, primoravši ga da se zatvori skoro tri meseca, i upali u dva najveća zatvora na Haitiju, oslobodivši hiljade zatvorenika.
Henri, koji nije mogao da se vrati na Haiti, podneo je ostavku u aprilu. Kasnije je formiran prelazni predsednički savet koji je imenovao Konila za premijera.
„Prešli smo dug put od tih veoma mračnih trenutaka“, rekao je Nikols, napominjući da su haitijska policija i vojska nedavno pokrenule svoju prvu zajedničku operaciju sa Kenijcima, „progoneći bande i njihove vođe na način koji se nije desio u godine.”
Ali bande i dalje kontrolišu 80% glavnog grada Port-o-Prensa, a njihove vođe nastavljaju da naređuju napade na okolna područja. Od januara do maja ubijeno je više od 3.200 ljudi, a nasilje je poslednjih godina ostavilo više od pola miliona ljudi bez krova nad glavom.
Napori da se politički napreduje takođe su zaustavljeni, a prelazni savet Haitija sada se našao upleten u korupcionaški skandal visokog profila. Tri od devet njenih članova optužena su da su od direktora državne kreditne banke u državnom vlasništvu tražili više od 750.000 dolara da bi mu obezbedili posao. Direktor je u međuvremenu podneo ostavku, a tri člana veća su odbacila optužbe da vlada istražuje.
„Narod Haićana zaslužuje transparentnost i dobro upravljanje, a međunarodna zajednica, koja pruža dobru pomoć, takođe treba da vidi to“, rekao je Nikols.
Očekuje se da će se nakon posete Haitiju Blinken sastati sa dominikanskim predsednikom Luisom Abinaderom, koji je zabranio Haićanima da uđu u zemlju i gradi ogradu duž granice koju obe nacije dele na ostrvu Hispanjola.
Nikols je rekao da se SAD nadaju normalnijim odnosima između dve zemlje, „ali očigledno su to suverene odluke“.
