Istraživači sa Univerziteta u Kopenhagenu godinama proučavaju gljivicu muva, Entomophthora muscae, koja može preuzeti kontrolu nad ponašanjem muva pre nego što ih ubije. Nedavno su mapirali genom ove gljive, što predstavlja značajan korak s obzirom na to da je njen genom znatno veći od većine drugih gljiva. Cilj istraživanja bio je razumeti kako gljiva manipuliše ponašanjem muva.
Otkriće da se ovaj patogen razvija isključivo kod muva, sa specifičnim podvrstama za različite vrste muva, ukazuje na kompleksnost njegove interakcije sa svojim domaćinima. Kada zarazi muvu, gljiva je postepeno konzumira iznutra tokom sedam dana dok je muva još uvek živa. Zatim, gljiva počinje da manipuliše mozgom muve, uzrokujući da se ponaša u skladu sa potrebama gljive.
Jedno od ključnih otkrića nove studije je identifikacija gena koji su odgovorni za proces zombifikacije muva. Manipulacija ponašanja počinje u sumrak, kada je vlažnost veća i idealna za oslobađanje zaraznih spora. Takođe, gljiva poseduje gene koji reaguju na svetlost, omogućavajući joj da prati vreme i prilagodi svoje aktivnosti.
Dalje istraživanje ovog fenomena može imati značajne implikacije kako u razumevanju funkcionisanja mozga insekata, tako i u potencijalnoj primeni ovih saznanja u medicini i poljoprivredi. Razumevanje mehanizama gljive može poslužiti kao osnova za razvoj novih lekova za mentalne bolesti kod ljudi, kao i za biološku kontrolu štetočina bez štetnog uticaja na korisne insekte.
Henrik de Fine Liht ističe da je ovo fundamentalno istraživanje, te da bi dalji rad na otkrivanju tajni ove gljive mogao doneti brojne koristi u budućnosti. Mogućnost primene ovih saznanja u različitim oblastima, od medicine do poljoprivrede, čini ovo istraživanje izuzetno značajnim za naučnu zajednicu.
