Uprkos tome u šta smo naveli da verujemo, vreme kada se koristi ekran uveče, a ne sama aktivnost, negativno utiče na san mladih, pokazala je studija Univerziteta Otago.
Trenutne smernice za spavanje ne preporučuju korišćenje ekrana sat ili dva pre spavanja. Međutim, istraživači su otkrili da vreme pred ekranom u dva sata pre spavanja ima mali uticaj na san mladih, već je vreme pred ekranom kada ste u krevetu izazivalo probleme.
Vodeći autor dr Bredli Brosnan, iz Centra za istraživanje dijabetesa i gojaznosti Edgar, kaže da je vreme pred ekranom glavni oslonac u rutini adolescenata odlaska na spavanje, a smernice za spavanje treba da se preispitaju kako bi bolje odražavale savremeni život.
Objavljeno u JAMA Pediatrics, studija je pokazala da je 85 adolescenata uzrasta od 11 do 14 godina nosilo kameru na grudima od tri sata pre spavanja dok ne legnu u krevet, tokom jedne nedelje.
Uz telesnu kameru koja je snimala kada, šta i kako su koristili svoje ekrane, druga infracrvena kamera je postavljena u njihove spavaće sobe kako bi snimila njihovo vreme ispred ekrana dok su u krevetu. Nosili su i aktigraf, uređaj veličine sata koji meri san.
„Brzo je postalo očigledno da adolescenti provode mnogo vremena pred ekranom dok su u krevetu“, kaže dr Brosnan.
Istraživači su otkrili da je 99% učesnika koristilo ekrane dva sata pre spavanja, više od polovine koristilo je ekrane jednom u krevetu, a trećina ih je koristila nakon što je pokušala da zaspi preko noći.
„Naša najzanimljivija otkrića su bila da ovo vreme pred ekranom pre nego što su legli u krevet nije imalo malo uticaja na san te noći. Međutim, vreme pred ekranom jednom u krevetu je poremetilo njihov san – sprečilo ih je da zaspi oko pola sata i smanjilo koliko su spavali te noći“.
Ovo je posebno važilo za interaktivnije aktivnosti na ekranu kao što su igranje igara i obavljanje više zadataka – kada se istovremeno koristi više uređaja, kao što je gledanje filma na Netflik-u na laptopu dok igrate Ksbok na uređaju za igre.
„Svakih dodatnih 10 minuta ovog tipa vremena ispred ekrana smanjilo je količinu sna koju su te noći dobili te noći za skoro istu količinu. Naši nalazi sugerišu da je uticaj vremena ispred ekrana na san prvenstveno kroz pomeranje vremena koje odlaže početak sna, a ne bilo kakve direktne efekte plavog svetla ili interaktivnog angažovanja jer nismo pronašli asocijacije na latenciju spavanja i budnost tokom perioda spavanja“, objašnjava dr Brosnan.
Dr Brosnan kaže da bi „jednostavna” smernica za spavanje – u teoriji, ali ne nužno i u stvarnosti – bila da se uređaji drže van spavaće sobe, omogućavajući tinejdžerima da koriste svoje uređaje pre spavanja, ali ne u krevetu.
„Moramo ponovo da razmotrimo smernice za spavanje, tako da se uklapaju u svet u kome živimo, i da zapravo imaju smisla – sadašnje nisu dostižne niti prikladne za način na koji živimo“, dodaje dr Brosnan.