Alison Čoi, Ph.D. kandidatkinja u programu Integrisane biologije i medicine na Duke-NUS Univerzitetu, nedavno je postigla značajan naučni prodor u razumevanju epidemije denga groznice koja je zahvatila južni Pacifik tokom 1970-ih godina. Ova epidemija je prvotno pogodila Tahiti, Novu Kaledoniju, Fidži i ostrva Niue, a kasnije se proširila na Tongu, gde su većina pacijenata imala blage ili asimptomatske slučajeve.
Čoi, pod nadzorom profesora Ooi Eng Eonga, odlučila je da istraži uzroke neobičnog ponašanja virusa denga tipa 2 tokom ove epidemije. Prikupila je seriju izolata virusa koje je ranije prikupio profesor emeritus Duane Gubler, i analizirala genetske mutacije koje bi mogle objasniti drastične promene u ishodu epidemije.
Njeno istraživanje je otkrilo da je specifična mutacija u genomu virusa značajno smanjila sposobnost virusa da se replicira unutar ljudskih ćelija. Ovo je rezultiralo smanjenim opterećenjem virusa kod zaraženih ljudi i često asimptomatskim infekcijama. Ova mutacija je, međutim, imala suprotan efekat na komarce Aedes aegypti, koji su postali efikasniji prenosioci virusa zbog te iste promene u genomu.
„Naša analiza pokazuje da čak i jedna genetska mutacija može imati duboke efekte na prenošenje virusa i ishod infekcije“, objašnjava profesor Ooi. „Ova studija je važna jer nam pomaže da razumemo kako se virusi mogu prilagoditi i promeniti svoj način širenja, što može imati ozbiljne posledice za javno zdravlje.“
Čoi je svoj rad predstavila u prestižnom časopisu Science Translational Medicine, što je značajan uspeh za njen Ph.D. projekat i dodatni doprinos u oblasti virologije. „Velika mi je čast što sam mogla da doprinosim ovom istraživanju“, kaže Čoi. „Ovaj rad je rezultat doprinosa mnogih kolega i mentora, i nadam se da će naši nalazi doprineti boljem razumevanju evolucije virusa denga i pomoći u budućim naporima za kontrolu i prevenciju bolesti.“
Ova studija ne samo da razjašnjava zašto su neki slučajevi denga groznice bili asimptomatski tokom epidemije iz 1970-ih, već pruža važne uvide u mehanizme koji omogućavaju virusima da se prilagode i prežive u različitim okruženjima. Razumevanje ovih mehanizama može pomoći u razvoju efikasnijih vakcina i tretmana za denga groznicu, kao i za druge virusne bolesti.