Bebe koje imaju raznovrsnije društvene kontakte u prvim godinama života mogu lakše da prevaziđu svoje predrasude do 17. godine. To je prema istraživanju objavljenom u npj Science of Learning neuronaučnice Saskije Koh sa Univerziteta Radboud.
Kada ljudi imaju stereotipe u glavi, to može uticati na njihovo ponašanje. Koh kaže: „Kada napravite pretpostavku o osobi koja sedi preko puta vas, to može uticati na to kako ćete komunicirati sa tom osobom. Razmislite o razlici između toga kako biste razgovarali sa detetom ili odraslom osobom.“
Za svoje istraživanje, Koh je koristila podatke iz Nijmegen longitudinalne studije. U ovoj studiji mladi ljudi se prate od detinjstva. Tinejdžeri koji još uvek učestvuju u toj studiji dobili su novi zadatak, ali su prvo pogledali koliko su često išli u vrtić kao bebe.
„Pretpostavili smo da su deca koja su češće išla u obdanište imala raznovrsnije socijalne kontakte: viđala su različite dadilje, ali i upoznavala različitu decu, iz svih sfera života. Tada su, kao 17-godišnjaci, ista deca dobila zadatak da odigraju igru.
U igri su morali da igraju zajedno sa drugom osobom koju nisu mogli da vide. Oba igrača su imala cilj da lociraju objekat na tabli za igru. Samo 17-godišnjak je znao gde se nalazi objekat. Bez verbalne komunikacije, 17-godišnjaci su morali da razjasne ovu lokaciju drugome.
Koh je rekao: „Morali su da smisle komunikativne obrasce koji bi pomogli drugoj osobi da pronađe objekat. To bi se, na primer, moglo uraditi određenim pokretima.“
Za jednu igru, 17-godišnjacima je rečeno da se igraju sa 5-godišnjakom, a za drugu igru su saznali da imaju posla sa odraslom osobom, dok je u stvarnosti svaki put bila ista osoba. U početku, 17-godišnjaci su prilagođavali svoje komunikativne obrasce kada su mislili da su u interakciji sa detetom stavljajući veći naglasak na svoje pokrete.
Koliko su brzo napustili ovaj obrazac zavisilo je od toga koliko su vremena proveli u dnevnom boravku.
Koh je rekao: „Videli smo da je veća verovatnoća da će 17-godišnjaci koji su kao beba bili u kontaktu sa mnogo različitih ljudi prevazići stereotip. Nisu dugo ostajali u ideji da se igraju sa detetom, tako što se kreću. sporije su u interakciji otkrili da je i ‘dete’ veoma dobro i sve češće su se oslanjali na tu interakciju.“
Prema istraživaču, to znači da bebe koje su imale raznovrsnije društvene interakcije mogu lakše da napuste stereotip kasnije u životu. Osetljiviji su na društvenu interakciju i mogu brže da napuste sliku koju imaju o svojim vršnjacima.
Koh zaključuje: „Sticanje mnogo različitih društvenih iskustava u ranom životu omogućava nam da se bolje prilagodimo potrebama naših partnera u društvenoj interakciji.“