Pre oko 4 milijarde godina, asteroid je udario u Jupiterov mesec Ganimed. Istraživač sa Univerziteta Kobe je shvatio da se osa najvećeg meseca Sunčevog sistema pomerila kao rezultat udara, što je potvrdilo da je asteroid bio oko 20 puta veći od onog koji je okončao doba dinosaurusa na Zemlji i izazvao jedan najvećih uticaja sa jasnim tragovima u Sunčevom sistemu.
Ganimed je najveći mesec u Sunčevom sistemu, veći čak i od planete Merkur, a zanimljiv je i po okeanima tečne vode ispod njegove ledene površine. Kao i Zemljin Mesec, on je plimski zaključan, što znači da uvek pokazuje istu stranu planete oko koje kruži i stoga ima i daleku stranu. Na velikim delovima svoje površine, Mesec je prekriven brazdama koje formiraju koncentrične krugove oko jedne određene tačke, što je navelo istraživače 1980-ih da zaključe da su one rezultat velikog udarnog događaja.
„Jupiterovi meseci Io, Evropa, Ganimed i Kalisto imaju zanimljive individualne karakteristike, ali ono što je privuklo moju pažnju su ove brazde na Ganimedu“, kaže planetolog sa Univerziteta Kobe Hirata Naojuki. „Znamo da je ova karakteristika nastala udarom asteroida pre oko 4 milijarde godina, ali nismo bili sigurni koliko je veliki ovaj uticaj i kakav je efekat imao na Mesec.
Podaci sa udaljenog objekta su oskudni, što otežava istraživanje, pa je Hirata prvi shvatio da je navodna lokacija udara skoro tačno na meridijanu koji je najdalje od Jupitera. Na osnovu sličnosti sa udarom na Pluton koji je izazvao pomeranje ose rotacije patuljaste planete, i ono što smo saznali preko svemirske sonde Nev Horizons, ovo implicira da je i Ganimed prošao kroz takvu preorijentaciju. Hirata je specijalista za simulaciju uticaja na mesece i asteroide, tako da mu je ova spoznaja omogućila da izračuna kakav je udar mogao da izazove ovu preorijentaciju.
U časopisu Naučni izveštaji, istraživač Univerziteta Kobe je sada objavio da je asteroid verovatno imao prečnik od oko 300 kilometara, oko 20 puta veći od onog koji je udario u Zemlju pre 65 miliona godina i okončao doba dinosaurusa, i stvorio prolazni krater prečnika između 1.400 i 1.600 kilometara. (Prolazni krateri, koji se široko koriste u laboratorijskim i računarskim simulacijama, su šupljine nastale neposredno nakon iskopavanja kratera i pre nego što se materijal slegne u i oko kratera.)
Prema njegovim simulacijama, samo udar ove veličine bi učinio verovatnim da bi promena u distribuciji mase mogla da izazove pomeranje rotacione ose Meseca u svoj trenutni položaj. Ovaj rezultat važi bez obzira na to gde se na površini dogodio udar.
„Želim da razumem poreklo i evoluciju Ganimeda i drugih Jupiterovih satelita. Džinovski udar mora da je imao značajan uticaj na ranu evoluciju Ganimeda, ali termalni i strukturni efekti udara na unutrašnjost Ganimeda još uvek nisu otkriveni. uopšte istražujem da bi se dalje moglo sprovesti dalje istraživanje primenom unutrašnje evolucije ledenih meseci“, objašnjava Hirata.
Zanimljiv zbog svojih podzemnih okeana, Ganimed je konačno odredište ESA-ine svemirske sonde JUICE. Ako sve prođe kako treba, letelica će ući u orbitu oko Meseca 2034. godine i posmatraće šest meseci, šaljući nazad mnoštvo podataka koji će pomoći da se odgovori na Hiratina pitanja.
