U najnovijem istraživanju objavljenom u avgustu 2024, tim heliofizičara otkrio je novi izvor energije koji objašnjava kako solarni vetar dostiže svoje ekstremne brzine. Istraživanje je sprovedeno uz pomoć misija Parker Solar Probe i Solar Orbiter, koje su omogućile detaljna merenja blizu Sunca.
Solarni vetar, stalni tok plazme sa Sunca, brz je i energetski intenzivan fenomen koji okružuje naš solarni sistem. Iako je postojala sumnja o tome kako solarni vetar stiče dovoljno energije za svoje visoke brzine, novo istraživanje pruža značajna saznanja.
Prema istraživanju, Alfvenovi talasi, elektromagnetni talasi u plazmi, igraju ključnu ulogu u ubrzavanju i zagrevanju solarnog vetra. Ovi talasi su predviđeni da imaju značajan uticaj na dinamiku solarnog vetra, ali su prethodno bili teško merljivi.
Misije Parker Solar Probe i Solar Orbiter su omogućile direktna merenja Alfvenovih talasa u različitim delovima solarnog vetra. Parkerova sonda je otkrila da se oko 10% energije solarnog vetra nalazi u obliku magnetnih prekidača, dok je Solar Orbiter zabeležio manje od 1%. Ova razlika ukazuje na to da se između tačaka merenja, energija talasa pretvara u druge oblike energije.
Modeli koje je tim izgradio sugerišu da energija iz povratnih prekidača doprinosi i ubrzanju i zagrevanju solarnog vetra. Ovo objašnjava zašto je vetar brži i topliji na udaljenijim tačkama od Sunca u poređenju sa bližim tačkama.
Ova saznanja ne samo da proširuju naše razumevanje fizike solarnog vetra i njegovog uticaja na Zemlju, već imaju i šire implikacije za proučavanje drugih zvezda i njihovih vetrova, kao i za razumevanje potencijala za nastanjivost egzoplaneta.
