Međunarodni tim naučnika o okeanu, Zemlji i moru pronašao je dokaze koji podržavaju teoriju da se određeni odnos izotopa kiseonika u morskoj vodi sporo menjao u poslednjih 540 miliona godina. U svojoj studiji, objavljenoj u Zborniku radova Nacionalne akademije nauka, grupa je analizirala stene iz perioda Ordovicija.
Tokom proteklih pola veka, naučnici na Zemlji su raspravljali o mogućnosti promena u odnosu 16 O prema 18 O (zapisano kao δ 18 O) u morskoj vodi u poslednjih 540 miliona godina. Neki su izneli argumente tvrdeći da nije došlo do promene, dok drugi navode dokaze da se ona povećala.
Istraživači u ovoj studiji pronašli su nove dokaze koji podržavaju potonju teoriju. Oni primećuju da je rešavanje argumenta važno jer taj odnos utiče na predviđanje temperatura okeana u određenim vremenima u dalekoj prošlosti.
Istraživači veruju da postoje dva faktora koji mogu da dovedu do promene odnosa — hidrotermalne promene zbog tople vode koja dolazi u kontakt sa određenim stenskim formacijama, i u manjoj meri, trošenje kontinentalne kore.
Da bi saznao više, istraživački tim je izvukao bušotine sa lokacije u estonskom baltičkom basenu. Oni su, zajedno sa uzorcima stena sakupljenim na nadzemnim lokacijama u regionu, analizirani korišćenjem termometrije zgrušanih izotopa – tehnike koja može da izmeri 13 C koji je postao vezan za 18 O zatvoren u karbonatnim mineralima. Može se koristiti za procenu temperature okeana jer proces vezivanja zavisi od temperature.
Merenja su pokazala da je tokom ordovicija morska voda u kojoj su bile prekrivene stene imala niži δ 18 O i bila hladnija nego što su prethodne procene sugerisale, što pokazuje da se taj odnos polako menjao u poslednjih pola milijarde godina.
Nalazi nisu definitivan dokaz takve promene, naravno, što znači da će se debata o odnosu nastaviti sve dok se ne pronađu konkretniji dokazi.