Za prevenciju novonastale atrijalne fibrilacije (AF) nakon izolovane operacije bajpasa koronarne arterije (CABG), davanje suplemenata kalijuma samo kada su nivoi pali ispod donje granice normale nije bilo inferiorno u odnosu na rutinsku dopunu kalijuma do gornje granice normale, prema najnovijem istraživanju predstavljenom na sesiji Hot Line 31. avgusta na Kongresu ESC 2024.
„AF se javlja kod otprilike jednog od tri pacijenta nakon CABG. U mnogim centrima, pacijentima se daju suplementacije kalijuma nakon operacije u nastojanju da se nivoi seruma održe u visoko-normalnom opsegu („čvrsta kontrola“) kako bi se sprečila AF. Međutim, postoji nema čvrstih dokaza koji bi podržali ovu praksu.
„U prvom ispitivanju te vrste, uspeli smo da pokažemo da dopuna kalijuma samo kada su nivoi u serumu pali ispod normalnog opsega nije bila inferiorna u odnosu na strogu kontrolu za novonastali AF.“
„Bilo je bezbedno intervenisati manje i postojala je dodatna korist od smanjenog korišćenja resursa zdravstvene zaštite uz opuštenu kontrolu kalijuma“, objasnio je glavni istražitelj, profesor Benjamin O’Brien iz Deutsches Herzzentrum der Charite, Berlin, Nemačka.
TIGHT-K je bilo otvoreno, neinferiorno, randomizovano kontrolisano ispitivanje. Učesnici bez istorije atrijalne aritmije i zakazani za izolovanu CABG operaciju su regrutovani u 23 centra u Velikoj Britaniji i Nemačkoj.
Pacijenti su randomizirani u odnosu 1:1 prema strategiji stroge kontrole kalijuma (dodatak kalijuma ako su nivoi u serumu pali ispod 4,5 mEk/L) ili opuštene kontrole kalijuma (dodatak kalijuma samo ako su nivoi u serumu pali ispod 3,6 mEk/L).
Primarni krajnji cilj je prisustvo novonastale AF nakon kardiohirurgije (AFACS) u 120 sati (5 dana) nakon operacije, ili do otpusta iz bolnice, šta god je bilo ranije.
AFACS je definisan kao epizoda AF, treperenja ili tahiaritmije, u trajanju od najmanje 30 sekundi, a sve događaje primarne ishode potvrdila je Komisija za validaciju događaja, zaslepljena za raspodelu ruku za lečenje.
Sekundarni ishodi su uključivali ne-AFACS aritmije, bolnički i 6-mesečni mortalitet, dužinu boravka u jedinici intenzivne nege/bolnički i troškove u vezi sa nabavkom i primenom terapije kalijumom.
Ukupno je randomizirano 1.690 učesnika, prosečne starosti od 64,7 godina, a 15% su bile žene. Prosečna ocena Evropskog sistema za procenu operativnog rizika srca (EuroSCORE) II bila je 1,5%.
Nije bilo značajne razlike u primarnoj krajnjoj tački, koja se javila kod 27,8% pacijenata u relaksiranoj kontrolnoj grupi i 26,2% u tesnoj kontrolnoj grupi.
Stopa AFACS otkrivena na bilo koji način (klinički i/ili ambulantnim praćenjem srčanog ritma) bila je 33% u obe grupe. Štaviše, nije bilo značajne razlike u ne-AFACS aritmijama, uključujući ventrikularnu tahikardiju, sa opuštenom kontrolom (19,1% i 12,2%, respektivno) u odnosu na strogu kontrolu (21,1% i 14,8%, respektivno).
Medijan (interkvartilni opseg) broja administracija kalijuma u opuštenoj kontrolnoj grupi bio je 0 (0–5) u poređenju sa 7 (4–12) u strogoj kontrolnoj grupi, a troškovi su bili četiri puta veći uz strogu kontrolu.
„Uspeli smo da pokažemo da rutinska suplementacija kalijuma radi stroge kontrole ne nudi nikakve koristi u poređenju sa opuštenom kontrolom, ali je skuplja. Nepotrebna intervencija može da nosi rizike, kao što su greške u lečenju lekova, i može negativno uticati na iskustvo pacijenta, na primer, neprijatan ukus oralnih suplemenata kalijuma.“
„Dakle, rezultati sa TIGHT-K su dobra vest — možemo bezbedno da zaustavimo rasprostranjenu praksu održavanja visokog normalnog nivoa kalijuma nakon izolovanog CABG-a, poboljšamo iskustvo pacijenata i uštedimo novac“, zaključio je profesor O’Brajen.
