Placebo efekat je divlji. Uzimanje šećerne pilule bez aktivnih medicinskih sastojaka može nekako izazvati psihodeličnu reakciju kod nekih ljudi, ako je to ono što očekuju.
Što je još nevjerovatnije, placebo može djelovati i kada ljudi nisu prevareni – kada znaju da ono što uzimaju nije lijek. U novoj studiji, psiholozi pokazuju da se ovaj čudan fenomen može iskoristiti kao jednostavan način za smanjenje stresa, barem kratkoročno za umerene nivoe stresa.
„Izloženost dugotrajnom stresu može da naruši sposobnost osobe da upravlja emocijama i izazove značajne probleme mentalnog zdravlja“, objašnjava psiholog Džejson Mozer sa Državnog univerziteta Mičigen (MSU).
„Tako da smo uzbuđeni što vidimo da intervencija koja zahteva minimalan napor i dalje može dovesti do značajnih koristi.“
Psiholog iz MSU Darvin Gevara i tim prepisali su placebo za grupu od 32 volontera i nisu ponudili nikakav tretman drugoj grupi od 32 osobe.
Svih 64 učesnika su prijavili da su doživeli produženi stres tokom pandemije COVID-19. Njihovi nivoi stresa, anksioznosti i depresije mereni su pre, na sredini i na kraju dvonedeljnog ispitivanja.
Kvaka je bila u tome što je placebo grupa znala da dobijaju pilule bez aktivnih sastojaka. Dobili su instrukcije da uzimaju tablete inertnih biljnih vlakana dva puta dnevno i morali su da popune anketu o privrženosti uzimanju tableta dnevno.
Neverovatno je da su oni koji su uzimali placebo i dalje imali smanjenje stresa, anksioznosti i depresije u poređenju sa grupom bez lečenja, uprkos tome što su znali da je ono što uzimaju samo placebo.
Pošto je veličina uzorka u ovom slučaju bila mala, Gevarra i kolege upozoravaju da je potrebno više raditi da bi se videlo da li su rezultati istiniti u različitim kulturama i starosnim grupama i za duže vremenske periode.
Kako funkcioniše ovaj fascinantni trik mozga još nije u potpunosti shvaćen.
„Naši podaci sugerišu da se efekti placeba koji nisu varljivi na afektivne ishode ne mogu pripisati isključivo eksplicitnim očekivanjima“, pišu Gevara i tim u svom radu.
„Drugi istraživači su sugerisali da ne-obmanjujući placebo mogu da rade kroz mehanizme kao što su implicitna očekivanja, uslovljavanje iz prethodnog iskustva sa aktivnim tretmanom i otelotvorena spoznaja.“
Bez obzira na tačne mehanizme, istraživači sugerišu da upotreba placeba za lečenje ljudi koji doživljavaju umereni stres može pomoći u sprečavanju njihovog pogoršanja u ozbiljnija stanja.
„Daljinski administrirani placebo koji nije obmanjujući ima potencijal da pomogne pojedincima koji se bore sa problemima mentalnog zdravlja koji inače ne bi imali pristup tradicionalnim uslugama mentalnog zdravlja“, ističe Gevara.
„Ova sposobnost daljinskog davanja placeba koji nisu varljivi dramatično povećava potencijal skalabilnosti.“
Drugi istraživači tvrde da još uvek nema dovoljno dokaza da se placebo koristi za lečenje, jer su studije poput ovih koje podržavaju njihovu efikasnost male i suviše kratkoročne.
Ovo čini placebo savršenim za upotrebu kao kontrolu u kliničkim ispitivanjima kako bi se eliminisale pristrasnosti, ali je potrebno opsežnije istraživanje da bi se potvrdila njihova terapeutska vrednost.
Ovo istraživanje je objavljeno u časopisu Primenjena psihologija: zdravlje i blagostanje.