Smernice Evropskog kardiološkog društva (ESC) iz 2024. za lečenje bolesti perifernih arterija i aorte (PAAD) procenjuju ove vaskularne bolesti zajedno kao deo istog kardiovaskularnog sistema, ceneći da su pacijenti sa oboljenjima aorte izloženi riziku od perifernih vaskularnih bolesti i obrnuto. Objavljene u European Heart Journal, Smernice su namenjene kardiolozima, ali su koordinirane radi usklađivanja sa smernicama za hirurge od strane EACTS-a i podržane od VASCERN-a i ESVM-a.
„Ove ažurirane smernice su sada uvedene zbog značajnog napretka i promena u našem razumevanju i lečenju bolesti aorte i perifernih arterija (PAD), uključujući nove modalitete lečenja, od kada su poslednje smernice objavljene 2014. i 2017. godine“, profesor Hose Fernando Rodrigez Palomares, Univerzitetska bolnica Val d’Hebron, Barselona, Španija.
„Odluka da se integrišu ove smernice zasnovana je na nekoliko ključnih faktora. Aorta i periferne arterije su integralne komponente istog arterijskog sistema. Poremećaji u jednom delu ovog sistema često imaju implikacije na drugi“, dodaje kopredsedavajuća profesorka Lucia Mazzolai Univerzitetske bolnice u Lozani, Švajcarska. „Kombinovanje smernica pruža dosledne i standardizovane preporuke za upravljanje arterijskim bolestima u celini. Ovo osigurava da pacijenti dobijaju kohezivnu i koordinisanu negu u različitim vaskularnim stanjima, smanjujući fragmentaciju i poboljšavajući sveukupne ishode lečenja.“
Procenjuje se da PAAD utiče na oko 113 miliona ljudi starosti 40 i više godina širom sveta, od kojih je skoro polovina (43%) u zemljama sa niskim i srednjim prihodima. Globalna prevalencija je 1,5% i raste sa godinama, pogađajući 15-20% onih koji imaju 70 i više godina i 20-30% onih koji imaju 80 i više godina. Prevalencija je porasla za 72% od 1990. do 2019. godine, uprkos porastu globalne populacije za samo 45%.
PAD je uobičajen cirkulatorni problem u kome sužene arterije smanjuju protok krvi do udova, češće do nogu. Prvenstveno je uzrokovana aterosklerozom, gde se masne naslage nakupljaju na zidovima arterija.
„Ovo stanje može dovesti do niza simptoma i komplikacija, što značajno utiče i na pacijente i na njihove porodice“, objašnjava prof. Macolai. „Bolest se manifestuje kod pacijenata sa bolom, grčevima ili zamorom u nogama tokom fizičke aktivnosti, koji se povlači sa odmorom. Ovo izaziva probleme sa mobilnošću koji utiču na svakodnevne zadatke i kvalitet života. Ako se ne leči dobro, bolest može da evoluira u teške oblike PAD-a. što potencijalno dovodi do bola prisutnog u mirovanju, čireva koji ne zarasta i rizika od amputacije, štaviše, prisustvo PAD-a značajno povećava rizik od srčanih i cerebralnih događaja.
„Teret koji takve bolesti stavljaju na porodice je značajan, a pacijentima je potrebna podrška na sve vrste načina, uključujući aktivnosti svakodnevnog života. Možda će cela porodica morati da usvoji promene u načinu života kako bi podržala pacijenta, kao što su zdravija ishrana i vežbanje“, objašnjava Profesor Rodriguez Palomares.
Autori kažu da su najvažnije preporuke u novim Smernicama za 2024. one koje se bave hroničnom prirodom PAAD-a, važnosti skrininga i neophodnosti sveobuhvatnih strategija lečenja – i svesti da je ovo hronična bolest koja zahteva doživotno praćenje.
„Značajan deo pacijenata je asimptomatski i stoga je skrining PAAD ključan, na osnovu starosti, prisustva kardiovaskularnih faktora rizika, porodične istorije i/ili prisustva sindroma. PAAD dijagnoza se lako može postići neinterventnim vaskularnim testom/ snimanje“, kaže profesor Rodriguez Palomares.
Smernice ističu da su optimalni farmakološki tretmani (antitrombotički, snižavajući lipide, antihipertenzivi, antidijabetičari) i naglasak na vežbanju i promeni načina života obavezni i efikasni u smanjenju tereta bolesti. Pacijenti sa PAAD-om imaju veoma visok kardiovaskularni rizik i zahtevaju optimalno upravljanje faktorima rizika kao što su hipertenzija, hiperlipidemija i dijabetes kako bi se sprečile ozbiljne komplikacije.
Na kraju, autori naglašavaju rodne aspekte i da PAAD obuhvata hronične bolesti koje zahtevaju kontinuiranu pažnju. Oni zaključuju: „PAAD je hronična bolest koja zahteva doživotno praćenje od strane vaskularnih specijalista, kardiologa i multidisciplinarnog tima. Žene često imaju atipičnu ili asimptomatsku bolest, što zahteva posebnu pažnju tokom skrininga. Vežbe i promene u načinu života su ključne pre nego što se razmotre interventno lečenje u hroničnom PAAD-u.“