Poznavanje toga kako bi se ključne kognitivne funkcije mogle promeniti kod ljudi sa dijagnozom Alchajmerove bolesti može značajno promeniti pacijente i one koji se brinu o njima.
Iako je osnovna patologija u većini slična sa stanjem, stope i težina njihovog pogoršanja variraju.
Prospektivna studija koju je sproveo međunarodni tim istraživača sada je potvrdila da su starost, pol, nepravilni srčani ritmovi i nivoi dnevne aktivnosti najpouzdaniji prediktori opadanja kognicije.
„Čak i u ranim stadijumima Alchajmerove bolesti, kognitivno pogoršanje se najbolje može predvideti kombinacijom demografskih, somatskih i funkcionalnih varijabli pacijenata“, pišu istraživači u svom objavljenom radu.
Istraživači su počeli sa grupom od 500 pacijenata sa Alchajmerom, prateći ih tokom dve godine. Međutim, stopa odustajanja je bila relativno visoka, sa samo 169 pacijenata još uvek uključenih u studiju do kraja tog dvogodišnjeg perioda.
Podaci su evidentirani za brojne demografske, zdravstvene i funkcionalne faktore uključujući iskustvo bola, depresije i neuropsihijatrijske simptome.
Mere kognitivnog pada bile su značajne za sve učesnike, iako je bilo dovoljno varijacija da se otkriju neki odnosi. Istraživači su identifikovali da su stariji, da ste žensko, da imate poteškoća sa svakodnevnim aktivnostima i da imate istoriju atrijalne fibrilacije (problemi sa nepravilnim srčanim ritmom) koji predviđaju najveći pad kognitivnih sposobnosti.
Ova četiri prediktora, zabeležena na početku perioda studije, činila su oko 14 procenata varijanse u kognitivnom funkcionisanju pacijenata u poslednjoj četvrtini dvogodišnjeg perioda istraživanja.
I nisu pogođeni samo pacijenti. Nije iznenađujuće da je teret na negovateljima porastao kako su kognitivne sposobnosti opadale, što sugeriše da se oni koji podržavaju pacijente u njihovom svakodnevnom životu moraju uzeti u obzir prilikom odmeravanja opcija lečenja i progresije bolesti, kažu istraživači.
Iako neke varijable nisu uzete u obzir, uključujući navike pušenja i pijenja, nalazi su dovoljno čvrsti da sugerišu da bi demografija, istorija bolesti i mere dnevne aktivnosti mogli biti dovoljni da se predvidi stopu kognitivnog pada izazvanog Alchajmerom.
Kako se istraživanja nastavljaju, postajemo sve bolji u predviđanju kako Alchajmerova bolest može napredovati: nedavno razvijena tehnika koristi skeniranje mozga i različite biomarkere za predviđanje kognitivnog pada tokom pet godina, na primer.
Alchajmerova bolest je najčešći oblik demencije, koji pogađa desetine miliona ljudi širom sveta, a kako taj broj nastavlja da raste sa starenjem populacije, ovakva istraživanja mogu bolje prilagoditi tretmane i podršku.
„Ovi nalazi naglašavaju važnost sveobuhvatnog pristupa lečenju, uzimajući u obzir varijable pacijenata i negovatelja, u dijagnozi i lečenju rane Alchajmerove bolesti“, pišu istraživači.
Istraživanje je objavljeno u PLOS ONE.