Klimatske promene imaju dubok uticaj na zemljište namenjeno proizvodnji hrane i drveta, stvarajući konkurenciju između ova dva ključna resursa, pokazuje najnovije istraživanje. Toplija leta u Britaniji omogućavaju uspešan uzgoj grožđa, ali istovremeno se primećuje pomeranje regiona pogodnih za uzgoj useva širom sveta, što može ozbiljno uticati na budućnost proizvodnje hrane i drveta.
Na Univerzitetu u Kembridžu, istraživači su identifikovali rastući problem: kako se zemljište pogodno za uzgoj hrane pomera ka severu, dolazi do pritiska na površine potrebne za uzgoj drveća. Ova promena može ozbiljno ugroziti proizvodnju drveta, što je osnova mnogih aspekata savremenog života, uključujući proizvodnju papira, nameštaja i zgrada.
Konkurencija za zemljište između proizvodnje hrane i drveta postaje sve izraženija usled klimatskih promena, a ova dinamika je dugo bila zanemarena. Sa rastućom potražnjom za oba resursa, posebno se ističe važnost dugoročnog planiranja i delovanja kako bi se izbegle ozbiljne posledice na obe industrije.
U najpesimističnijem scenariju, gde se ne preduzmu adekvatne mere za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte, studija ukazuje da će veliki deo postojećih šumskih površina postati pogodnije za poljoprivredu do kraja ovog veka. Većina šuma namenjenih proizvodnji drveta trenutno se nalazi u SAD-u, Kanadi, Kini i Rusiji, a istraživanje pokazuje da će većina površina koje će postati produktivne za poljoprivredu do 2100. godine biti locirana upravo u ovim zemljama.
Posebno zabrinjava činjenica da će desetine miliona hektara zemljišta u Rusiji postati pogodne za poljoprivredu, više nego u SAD-u, Kanadi i Kini zajedno. Očekuje se da će se uslovi za uzgoj krompira, soje i pšenice znatno poboljšati na ovim površinama, što dodatno naglašava neophodnost pažljivog planiranja i upravljanja resursima.
Globalna potražnja za hranom i drvom raste iz dana u dan, predviđa se da će se potražnja za hranom udvostručiti do 2050. godine, istovremeno sa udvostručenjem potražnje za drvetom. Drvo sve više postaje popularna niskougljenična alternativa betonu i čeliku u građevinskoj industriji, što dodatno povećava njegovu važnost u savremenom društvu.
Međutim, premeštanje proizvodnje drveta u netaknute borealne ili tropske šume nije održivo rešenje, jer bi seča ovih šuma oslobodila ogromne količine ugljenika i ozbiljno ugrozila biodiverzitet. Stoga je neophodno pažljivo balansirati potrebu za proizvodnjom hrane i drveta sa očuvanjem prirodnih ekosistema.
Istraživači naglašavaju da je ključno sprečiti dalje širenje poljoprivrednih površina na račun šumskih područja, jer bi to moglo dovesti do uništavanja preostalih primarnih šuma u tropskim i borealnim zonama. Očuvanje ovih područja je od vitalnog značaja za očuvanje biodiverziteta i globalne ekološke ravnoteže.
U istraživanju su korišćeni satelitski podaci kako bi se analizirao uticaj klimatskih promena na proizvodnju hrane i drveta širom sveta. Čak i u najboljem scenariju, gde se postignu ambiciozni ciljevi smanjenja emisija gasova, očekuje se značajna promena u raspodeli zemljišta namenjenog proizvodnji hrane i drveta.
Studija, objavljena u časopisu Nature Climate Change, ističe kompleksnost izazova sa kojima se suočavaju industrije hrane i drveta u svetlu klimatskih promena. Dok broj stanovnika raste, potreba za obezbeđivanjem dovoljnih količina hrane i drveta postaje sve veća, zahtevajući dugoročne strategije i odlučne akcije.
