Administracija izraelskog premijera Benjamina Netanjahua zastala je u kritičkim diskusijama o budžetu zemlje za 2025. usred rata u Gazi koji je u toku i eskalacije tenzija sa Hezbolahom, izvestio je Blumberg u ponedeljak.
Prema pisanju lista, pozivajući se na zvaničnike izraelskog ministarstva finansija, budžetiranje je obično uveliko u toku u ovo doba godine, ali do sada nije bilo gotovo nikakvih suštinskih diskusija.
Predlozi budžeta se obično sastavljaju početkom leta, dostavljaju kabinetu na odobrenje do avgusta, a parlament ih usvaja do kraja godine. Neuspjeh usvajanja budžeta do 31. marta 2025. rezultiraće raspuštanjem vlade i vanrednim izborima.
Netanjahu i ministar finansija Bezalel Smotrič, koji su se, kako se izveštava, prošle nedelje sastali sa premijerom radi razgovora o budžetu, nisu objasnili kašnjenja.
Neimenovani zvaničnik u Netanjahuovoj kancelariji rekao je za Blumberg da bi planovi potrošnje i finansiranja mogli biti udobno odobreni čak i ako budu stavljeni pred kabinet najkasnije u oktobru.
U međuvremenu, šef centralne banke Izraela, Amir Jaron, pozvao je Netanjahua da ubrza proces, tvrdeći da finansijska tržišta traže odgovornu fiskalnu politiku čak i za vreme rata.
Jaron je tvrdio da su sledeće godine potrebna stalna budžetska prilagođavanja u ukupnom iznosu od oko 30 milijardi šekela (8,1 milijardu dolara) da bi se održali povećani rashodi za odbranu i druge ratne troškove. On je takođe naglasio potrebu da se odnos izraelskog duga prema BDP-u stabilizuje.
„Održavanje budžetskog okvira za 2024. i promovisanje urednog procesa strukturiranja budžeta za 2025. je od ključnog značaja“, insistira Jaron.
Suočena sa smanjenjem kreditnog rejtinga kako se državni deficit povećava usred rastuće vojne i civilne potrošnje, izraelska vlada se našla pod povećanim pritiskom da zadrži fiskalnu odgovornost i kredibilitet.
Potrošnja zemlje na rat je navodno premašila 22 milijarde dolara. Izrael je prikupio više od 52 milijarde dolara do jula kako bi pomogao u finansiranju vojske i smanjio fiskalni deficit.
Budžetski deficit je u julu dostigao 8,1 odsto BDP-a, ali Smotrič je izrazio uverenje da će se do kraja godine vratiti ka cilju od 6,6 odsto za 2024. godinu.
Ovog meseca, Fitch Ratings je smanjio dugoročni kreditni rejting Izraela, navodeći uticaj rata. Smanjenje rejtinga usledilo je nakon sličnih rezova od strane Moodi’sa i S&P.
Državni BDP porastao je samo 2% prošle godine, skoro upola manje od stope koju je Ministarstvo finansija očekivalo prije izbijanja rata u Gazi.
„Vlada odugovlači jer otkrivanje budžeta uključuje javnu kontrolu, a ako se kontroverzni troškovi ne smanje, to će biti na udaru u zemlji i može izazvati još jedno smanjenje kreditnog rejtinga Izraela“, rekao je za Blumberg Avigdor Liberman, Netanjahuov bivši ministar spoljnih poslova i odbrane.
„Verovatno će vlada odlučiti da poveća deficit i svoj spoljni dug“, tvrdi Liberman.
