Australijski učenici sve više se okreću polaganju testova putem računara, uključujući ključne testove koji se koriste za procenu nacionalnog napretka u oblastima pismenosti i matematike. Ova tendencija je deo šireg napora da se učenici pripreme za budućnost koja je sve više oblikovana tehnološkim inovacijama, koje postaju sveprisutne u našim životima.
Međutim, nedavna istraživanja ukazuju na moguće razlike u načinu na koji učenici reaguju na testove kada se obavljaju putem računara u poređenju sa tradicionalnim papirnim testovima. Ove razlike postaju posebno važne u svetlu zabrinutosti zbog rezultata nedavnog kruga NAPLAN testiranja, koji sugeriše da postoji značajan broj učenika koji ne stiču adekvatne veštine iz engleskog jezika i matematike. NAPLAN testiranje za učenike trećeg, petog, sedmog i devetog razreda već dve godine se sprovodi isključivo putem interneta.
Analizirajući 43 studije iz 18 različitih zemalja, uključujući Australiju, Sjedinjene Američke Države, Nemačku i Ujedinjeno Kraljevstvo, istraživači su otkrili da mlađi učenici, posebno oni sa manje iskustva u korišćenju računara, imaju tendenciju da postižu bolje rezultate na papiru nego na računaru. Međutim, ova razlika se smanjuje kako učenici stari i postaju upućeniji u korišćenje računara.
Dodatno, rezultati istraživanja pokazuju da učenici imaju najviše problema kada se suoče sa složenim pitanjima koja zahtevaju više koraka. Ova teškoća proizlazi iz opterećenja radne memorije, koja se povećava kada učenici istovremeno moraju upravljati odgovorima na pitanja i korišćenjem računara ili specifičnih programa i platformi za testiranje.
Kroz istraživanje sprovedeno na učenicima devetog razreda, gde su testirani na računaru i putem papira, otkriveno je da učenici postižu bolje rezultate na lakšim pitanjima kada se testiranje obavlja putem računara, dok su zahtevnija pitanja donosila bolje rezultate na papiru. Ovi nalazi ukazuju na to da korišćenje računara može povećati kognitivno opterećenje učenika, što može uticati na njihovu sposobnost da pravilno odgovore na zahtevnija pitanja.
Dalja istraživanja su pokazala da učenici sa nižim kapacitetom radne memorije, kao što su oni sa poremećajem pažnje i hiperaktivnošću (ADHD), mogu biti posebno u nepovoljnom položaju prilikom polaganja testova putem računara. Ovo naglašava potrebu da škole i porodice razmotre strategije za podršku učenicima u razvoju veština potrebnih za uspešno snalaženje u digitalnom okruženju.
U zaključku, iako su računari važan alat u obrazovanju, istraživanja ukazuju na to da postoji razlika u načinu na koji učenici reaguju na testiranje putem računara u poređenju sa tradicionalnim papirnim testovima. Stoga je važno da se nastavnici, škole i porodice prilagode ovim saznanjima kako bi obezbedili najbolje uslove za učenje i procenu učeničkog napretka u modernom obrazovnom okruženju.
