Misterija stara 400 godina, koja okružuje identitet četvorice muškaraca pronađenih sahranjenih u prvom trajnom engleskom naselju u Americi, možda je konačno rešena, otkrivajući ne samo njihov identitet, već i njihovu skandaloznu povezanost.
Na osnovu DNK analize i arheoloških istraživanja tima naučnika, sada je potvrđeno da su dve nepoznate osobe, sahranjene na groblju crkve u Džejmstaunu, Virdžinija, 1610. godine, bile Ser Ferdinando Vejnman i Kapetan Vilijam Vest.
Obojica su bili članovi porodice prvog guvernera kolonije, Tomasa Vesta, što dodatno dokazuje istaknuta lokacija njihovih grobova na mestu crkve u Džejmstaunu i kovčezi korišćeni za njihova tela.
Pažljivo sastavljena iz dugozakopanih ostataka naših predaka u oblasti paleogenomike, drevna ili ‘a’ DNK je otkrila mnogo toga o našoj evoluciji kao vrste. Međutim, ona se retko koristi kao forenzički alat za rešavanje istorijskih misterija.
„Ova studija je prva koja je uspešno koristila aDNK kao alat za identifikaciju na kolonijalnom lokalitetu Džejmstaun u Virdžiniji,“ kaže antropolog Karin Bruvelhejde iz Institucije Smitsonijan u Vašingtonu.
Misterija počinje sa četiri poravnana groba u zoni crkve iz 1608. godine, koja su, prema deduktivnom zaključivanju, mogla pripadati samo četvorici istaknutih pojedinaca; Vejnmenu i Vestu, i dvojici muškaraca po imenu Reverend Robert Hant i Kapetan Gabrijel Arčer.
Detaljan pregled dveju konstrukcija kovčega snažno je ukazivao na to da su svaki sadržavali tela Vejnmana i Vesta.
Poznato je da je Vejnmanova majka bila tetka guvernera Tomasa Vesta, Džejn. Ali porodične veze Vilijama Vesta bile su nešto manje jasne, što je navelo istraživače da dublje istraže njihove gene kako bi razjasnili njihove odnose.
Analiza loše očuvanih DNK ostataka otkrila je da mitohondrijski haplogrup dvojice sahranjenih muškaraca – genetska linija koja se prenosi samo preko majke – pripada relativno retkoj grupi poznatoj kao H10e.
Na osnovu donekle nejasnih genealogskih zapisa o poreklu Vilijama Vesta, implikacije o majčinskoj vezi bile su iznenađujuće.
Istraživači su pretražili istorijske zapise kako bi otkrili savremeni pravni slučaj u kojem je vlasništvo nad imovinom kapetana Vilijama Vesta bilo osporavano.
Meri, žena koja je odgajila Vesta, bila je korisnik njegovog testamenta. Takođe je tužila da bi dobila dragulje koje su pripadale Vilijamu, a koje su otišle drugim članovima porodice.
Zanimljivo je da DNK analiza sugeriše da je Merina sestra, Elizabeta, zapravo bila Vilijamova majka, uprkos zapisima koji su je opisivali kao neudatu i bez dece. S obzirom na tabu rađanja deteta van braka u 17. veku, nije iznenađujuće da je ova veza uglavnom bila skrivena.
Da bi stvar bila još komplikovanija, obe žene su bile sestre Džejn Vest, što znači da su Ser Ferdinando Vejnman, Kapetan Vilijam Vest i Guverner Tomas Vest bili prvi rođaci.
Osim porodičnog skandala, imenovanje i identifikacija ove dvojice muškaraca nakon toliko vremena predstavlja dokaz modernih metoda DNK analize i kako se one mogu kombinovati sa arheološkim tehnikama, analizom hemije kostiju i istorijskim zapisima kako bi se dobila bolja slika prošlosti.
Sada je možda jasnije zašto je Kapetan Vilijam Vest krenuo u Novi svet: da potraži promenu sreće u zemlji daleko od kuće, gde se manje ispitivala njegova loza. Ovo dodaje boju i humanost kostima sahranjenim pre nekoliko vekova.
„Podaci o aDNK dobijeni za ovu dvojicu muškaraca otkrivaju prethodno nedokumentovani aspekt identiteta za jednog od njih i menjaju početne pretpostavke istraživača o njegovom roditeljstvu,“ pišu istraživači u svom objavljenom radu.
„Ova studija dodatno naglašava potrebu za multidisciplinarnim pristupima kako bi se bolje odgovorilo na pitanja ne samo o tome ko je bio uključen u kolonizaciju, već i zašto.“
Istraživanje je objavljeno u časopisu Antiquity.
