Organska poljoprivreda i cvetne trake promovišu zdravlje pčela. U njihovoj blizini kolonije jačaju i generalno su zdravije. To je najverovatnije zato što insekti tamo imaju raznoliku i kontinuiranu hranu i manje su izloženi pesticidima.
Ovo su nalazi nove studije Univerziteta Martin Luter Hale-Vitenberg (MLU) i Univerziteta u Getingenu, objavljene u časopisu za primenjenu ekologiju. Tim je analizirao podatke iz 32 pčelinje zajednice na 16 lokacija u Nemačkoj sa različitim proporcijama organskih polja, cvetnih traka i poluprirodnih staništa.
Prema nemačkoj agenciji za životnu sredinu (UBA), oko polovina nemačke zemlje se koristi za poljoprivredu. „Način na koji farmeri obrađuju svoju zemlju ima veliki uticaj na prirodu. Intenzivno obrađena polja, pesticidi i monokulture predstavljaju pretnju za mnoge životinjske i biljne vrste. Ovo posebno važi za oprašivače, među kojima su pčele,“ kaže profesor Robert Pakston, istraživač pčela na MLU.
Istaknute mere koje se suprotstavljaju ovom razvoju uključuju povećanje udela organske poljoprivrede, sadnju više cvetnih traka i stvaranje višegodišnjih polu-prirodnih površina u blizini polja useva. „U teoriji, sve ove mere imaju smisla. Međutim, mi malo znamo o tome kako svaka od njih utiče na insekte, posebno na pčele“, nastavlja Pakston.
Stoga je tim iz Halea i Getingena sproveo istraživanje na 16 lokacija u Donjoj Saksoniji u Nemačkoj. Svaka od ovih lokacija razlikovala se u odnosu na organska polja, cvetne trake i višegodišnja poluprirodna staništa.
Istraživači su postavili pčelinje kolonije na svako od mesta i posmatrali ih oko godinu dana. Analizirali su, na primer, rast kolonija i zarazu parazitima. Posebna pažnja je posvećena varoi — posebno opasnoj štetočini pčela medonosnih pčela koja može preneti viruse koji su po njih fatalni.
Zatim su upoređeni podaci prikupljeni o pčelinjim društvima. „Organska poljoprivreda je imala najveći uticaj — što je veći udeo ovih područja, to je manja infestacija parazitima u koloniji. Ovo je poboljšalo rast kolonije“, objašnjava glavni autor Patricija Pluta iz MLU.
Jedan od razloga za to bi mogao biti taj što organska poljoprivreda koristi manje pesticida i, umesto toga, druge mere zaštite bilja. Cvetne trake su takođe bile korisne za medonosne pčele: broj varoa grinja je bio manji u oblastima sa mnogo cvetnih traka.
„To bi moglo biti zbog činjenice da raznovrsna i bogata hrana jača imuni sistem pčela medonosnih“, objašnjava Pluta.
S druge strane, višegodišnja poluprirodna staništa su bila nepovoljna, barem za pčele. Veće površine su uglavnom značile veću infestaciju varoa grinja. I, za razliku od cvetnih traka, oblasti nisu dizajnirane da obezbede obilje hrane za pčele i druge oprašivače.
„Višegodišnji polu-prirodni pejzaži su važno sredstvo za promovisanje biodiverziteta i služe kao stanište za mnoge životinje. Pčele, kojima upravljaju ljudi, su izuzetak“, kaže Pakston. Nalazi studije mogli bi da pomognu da se poboljša upravljanje poljoprivrednim pejzažima za pčele i druge oprašivače.
