Naučnici iz Dečje istraživačke bolnice St. Jude i Medicinskog fakulteta Univerziteta u Vašingtonu otkrili su zašto vakcina protiv gripa može imati loš učinak. Otkrili su da specifičan tip imunih ćelija, nazvan T folikularne pomoćne ćelije, indirektno kontroliše odgovor protiv gripa.
Ove pomoćne ćelije često „vide“ pogrešne delove virusa, što verovatno dovodi do imuniteta koji je manje efikasan. Nalazi, koji bi mogli da usmere bolji dizajn vakcine, objavljeni su danas u Nature Immunology.
„Godišnja vakcina protiv gripa pruža određeni nivo zaštite, ali bi mogla biti bolja“, rekao je stariji ko-korespondent, dr Pol Tomas, Odeljenje za interakcije između domaćina i mikroba Sent Jude. „Otkrili smo da se trenutna formulacija vakcine protiv gripa verovatno može poboljšati fokusiranjem na površinske proteine gripa i isključivanjem unutrašnjih proteina virusa koji ometaju imuni sistem.“
Nalazi su pokazali da godišnja vakcina protiv gripa podiže imuni odgovor vakcinisanih pojedinaca, ali često ne prema najkorisnijim proteinima. Najbolji odgovori protiv gripa ciljaju na dva površinska proteina gripa, hemaglutinin i neuraminidazu, koji se menjaju iz godine u godinu.
Naučnici pokušavaju da prilagode vakcinu svake godine kako bi uračunali nove površinske proteine na dominantne sojeve gripa, dok ostatak formulacije ostaje konstantan. Manje od idealnih imunih odgovora uzrokovano je vakcinom koja je ciljala na nepromenljive unutrašnje proteine, a ne na korisnije površinske proteine.
„U trenutnoj standardnoj vakcini protiv gripa, imamo ovu mešavinu drugih proteina u kojima možda nećemo morati da budemo tamo“, rekao je Tomas. „Nove formulacije vakcine trebalo bi da fokusiraju odgovor T-ćelija samo na površinske proteine. Jednostavan način da se to uradi je da se imunim ćelijama daju samo površinski proteini da gledaju, uklanjanjem tih drugih peptida koji nisu ciljani.“
Prethodna istraživanja su nagovestila zašto vakcina protiv gripa ima tako raznoliku efikasnost, ali ova studija pruža mnogo jasniji mehanizam. Idealan imuni odgovor protiv gripa uključuje antitela. Antitela se vezuju za ciljane proteine kako bi sprečila njihovu funkciju i privukla imune ćelije. B ćelije prave antitela, ali ne odlučuju na šta da ciljaju.
Druga grupa imunih ćelija, nazvana T folikularne pomoćne ćelije, aktivira B ćelije u limfnim čvorovima. Ova studija je prva koja nudi perspektivu u visokoj rezoluciji pomoćnih ćelija uzetih iz limfnih čvorova ljudi koji su primili vakcinu protiv gripa, otkrivajući nove uvide u to kako ove T ćelije usmeravaju ili ne usmeravaju efikasan imunitet na grip.
„Većina studija gleda na krv, koju je lako uzorkovati, ali ne i tamo gde se dešava glavni odgovor T-ćelija“, rekao je koautor dr Stefan Šatgen, Odeljenje za interakcije između domaćina i mikroba Sent Jude. „Uspeli smo da dobijemo bolji pogled gledajući limfne čvorove direktno tokom vremena.“
Da bi pogledali imuni odgovor na vakcinaciju, naučnici su ispitivali uzorke limfnih čvorova male grupe učesnika studije tokom dve godine. Istraživači su identifikovali delove virusnog proteina na koje su reagovale T ćelije folikularne pomoćnice, otkrivajući njihovu sklonost ka unutrašnjim proteinima.
„Otkrili smo da velika grupa T folikularnih pomoćnih ćelija reaguje na iste proteine koje vide svake godine, umesto da ciljaju površinske proteine koje ažuriramo i želimo da ciljaju“, rekao je Tomas.
Istraživači su dokumentovali kako imune ćelije u limfnim čvorovima reaguju na vakcinu, što je u suprotnosti sa prethodnim istraživanjima i otkrilo je novi deo mehanizma koji leži u osnovi lošeg učinka vakcine.
„U krvi vidimo samo mali, brzi odraz T-ćelija protiv gripa, ali u limfnim čvorovima može ostati mesecima“, rekao je Šatgen. „Ovo ‘zaključava’ imunitet protiv gripa. Dakle, ako počnemo sa imunološkim odgovorom protiv pogrešnog cilja, on može ostati ‘zaglavljen’ na tom unutrašnjem proteinu umesto na novim površinskim proteinima.“
Zajedno, nalazi pokazuju da godišnji učinak vakcine protiv gripa može biti ometen imunološkim odgovorom protiv pogrešnih proteina, onih u vakcini koji se čuvaju iz godine u godinu. Dugotrajno održavanje tog nepravilnog imuniteta sprečava telo da stvara nova, efikasnija antitela.
Ovo odražava dobro poznatu imunološku pojavu koja se zove antigeni prvobitni greh ili otisak, kada osoba razvije neodgovarajući imuni odgovor na infekciju gripom zbog prethodne izloženosti gripu.
„Konačno dolazimo do osnovnog mehanizma šta je zapravo antigeni prvobitni greh“, rekao je Tomas. „Robert Vebster je pre mnogo godina unapredio da proces uključuje B ćelije. Sada smo pokazali da su T folikularne pomoćne ćelije verovatno deo procesa utiskivanja koji obavezuje B ćelije da se prisete memorijskog odgovora prvenstveno.“
Sa znanjem o tome šta čini vakcinu protiv gripa manje snažnom kod nekih ljudi, istraživači se nadaju da će pronaći načine da iskoriste to novo razumevanje za povećanje efikasnosti vakcine.
„Fascinantno je da još uvek učimo mnogo o tome kako vakcine protiv gripa funkcionišu u smislu ljudskog imunološkog odgovora“, rekao je Tomas. „I uzbudljivo je pokazati da još uvek postoje novi načini na koje možemo poboljšati ove vakcine i pružiti bolju zaštitu.“