Nova studija koju su sproveli Margarita Klimak i Tim Vlandas ispituje kako je ruska invazija na Ukrajinu uticala na ekonomske i političke stavove u osam evropskih zemalja koje nisu direktno uključene u sukob. Koristeći podatke iz Evropskog socijalnog istraživanja (ESS), istraživači su analizirali promene stavova u Švajcarskoj, Grčkoj, Italiji, Crnoj Gori, Makedoniji, Holandiji, Norveškoj i Portugalu, pre i posle invazije u februaru 2022. godine.
Nalazi, objavljeni u časopisu PNAS Nexus, pokazuju da je invazija povećala podršku demokratiji, preraspodeli prihoda i Evropskoj uniji, dok je istovremeno smanjila autoritarne i antiimigracione stavove. Promene u stavovima su bile delimično trenutne, dok su za druge bile potrebne nekoliko nedelja da se manifestuju. Autori veruju da su ovi efekti proizašli iz iznenadnog osećaja spoljne pretnje, kao i iz ekonomskih i migracionih posledica sukoba.
Studija nudi ključne uvide u to kako sukobi mogu oblikovati javno mnjenje čak i u zemljama koje nisu direktno uključene u rat. U ovom slučaju, rat u Ukrajini je doveo do jačanja zajedničkog evropskog identiteta i podrške demokratskim vrednostima među ispitanicima.
Ovi nalazi naglašavaju koliko globalni događaji poput sukoba mogu uticati na stavove prema demokratiji, integraciji i ekonomskim politikama, čak i u zemljama koje su fizički udaljene od zone sukoba.
