Evropska komisija objavila je u utorak planove za uvođenje dodatnih devet odsto carina na Tesline električne automobile proizvedene u Kini, mnogo niže od onih sa kojima se suočavaju kineske kompanije osim ako Peking ne napravi kompromis u trgovinskom sporu.
Brisel je prošlog meseca uveo velike privremene tarife na električna vozila uvezena iz Kine — pored trenutnih dažbina od 10 odsto — nakon što je antisubvenciona istraga otkrila da nepravedno potkopavaju evropske rivale.
Peking se glasno protivi tarifama EU i uložio je žalbu Svetskoj trgovinskoj organizaciji – što je Brisel priznao, izražavajući uverenje da su njegove mere kompatibilne sa STO.
Komisija je u utorak objavila nacrt plana kojim će tarife biti konačne, po blago revidiranim stopama, koje podležu davanju mišljenja zainteresovanih strana do kraja avgusta, a da ih zemlje članice EU odobre najkasnije do kraja oktobra.
Stope sa kojima se suočavaju glavni kineski proizvođači iznosile bi 17 procenata za tržišnog lidera BID, smanjene sa 17,4; 19,3 odsto za Geeli, manje sa 19,9; i 36,3 odsto za SAIC, što je manje sa 37,6.
Ostali proizvođači u Kini koji su sarađivali sa Briselom suočiće se sa tarifom od 21,3 odsto — malo revidiranom naviše sa 20,8 — dok će oni koji nisu bili podvrgnuti carini od maksimalnih 36,3 odsto.
Muskova Tesla — koja proizvodi automobile Model 3 i Model I u Kini — zatražila je od Brisela sopstvenu stopu carine, postavljenu na devet procenata nakon što je komisija smatrala da je dobila niže kineske subvencije od domaćih proizvođača.
Najveći deo prednosti koje se uzimaju u obzir uključuje isporuku baterija Tesli za manje od tržišne vrednosti, kao i korišćenje zemljišta ispod tržišne vrednosti i razne kineske grantove za proizvođače izvoznike.
Evropska komisija je takođe odlučila da evropskim proizvođačima uključenim u zajednička preduzeća koja izvoze električna vozila iz Kine odobri stopu koja se primenjuje na njihovu kinesku partnersku firmu.
Pogođene evropske kompanije uključuju nemački Folksvagen i BMV—koji su izrazili bojazan da bi carine EU mogle naštetiti trgovinskim vezama sa Kinom, gde imaju značajne poslovne interese.
Kineska privredna komora pri EU (CCCEU) kritikovala je „protekcionistički pristup“ komisije i „nepoštenu upotrebu trgovinskih alata“ koji bi pogoršali trgovinske tenzije.
Zvaničnik Evropske komisije rekao je da je izvršna vlast EU ostala „otvorena“ za rešavanje trgovinskog spora bez pribegavanja carinama – ali da je lopta u taboru Kine.
„Smatramo da je u velikoj meri na Kini da nađe alternative“, rekao je zvaničnik.
Povodom privremenih obaveza sa kojima se kompanije suočavaju od 5. jula, a koje su obezbeđene u vidu bankarskih garancija, komisija je saopštila da je utvrdila da nema zakonskog osnova za naplatu sredstava, koja će biti puštena kada konačne mere stupe na snagu.
Kina i EU su se poslednjih godina sukobile oko niza pitanja koja se odnose na trgovinu, tehnologiju i nacionalnu bezbednost.
EU je pokrenula niz sondi usmerenih na kineske subvencije za solarne panele, vetroturbine i vozove, dok je Peking započeo sopstvenu istragu o uvezenom evropskom rakiju i svinjetini.
Ali Brisel se suočava sa delikatnim balansiranjem dok pokušava da odbrani ključnu evropsku automobilsku industriju i da se okrene ka zelenom rastu, istovremeno izbegavajući obračun sa Pekingom.
Pojava Kine kao elektrane na električni pogon delimično potiče od ciljane industrijske strategije, pri čemu Peking uliva ogromna državna sredstva u domaće firme, kao i za istraživanje i razvoj.
Ovaj pristup je kineskim firmama dao kritičnu prednost u trci da obezbede jeftinija, efikasnija električna vozila u odnosu na vodeće evropske proizvođače automobila, koji nisu uvek uživali takvu državnu velikodušnost.
Prema Atlantskom savetu, kineska prodaja električnih vozila u inostranstvu porasla je za 70 odsto u 2023. godini, dostigavši 34,1 milijardu dolara.
