Istraživanje sa Univerziteta Zapadni Sidnej otkrilo je hemijsku kontaminaciju PFOS-om (perfluorooktan sulfonat) u jetri umrlih kljunača širom istočnog Novog Južnog Velsa.
Prva studija u Australiji, koja je objavljena u časopisu Nauka o životnoj sredini i istraživanje zagađenja, analizirala je uzorke jetre od devet umrlih kljunača koji su prikupljeni od članova zajednice tokom perioda od dve i po godine.
Vodeći istraživač i dr. Kandidat sa Fakulteta nauka Univerziteta Zapadni Sidnej, Ketrin Vorvik, rekla je da je šokirana nivoima PFOS, koji je vrsta PFAS (per-i poli-fluoroalkil supstanci), koji su otkriveni.
„Imali smo osam kljunača iz divljine i devetog, koji je većinu svog života proveo u zatočeništvu“, rekla je gospođa Vorvik.
„Osam iz divljine je imalo koncentracije PFOS-a koje su se kretale od 4 mikrograma po kilogramu do 1.200 mikrograma po kilogramu, što nam je zaista pokazalo da je PFOS u vodenim sredinama daleko rasprostranjeniji nego što se u početku verovalo.
„Mislio sam da ćemo pronaći PFOS u jednom ili dva ključkara u malim dozama, tako da je bilo šokantno pronaći ga u svim divljim kljukovima. Ovo je prva studija ove vrste, tako da je uzbudljivo za mene kao doktora nauka .D kandidata, a to što mi je pružio Univerzitet u Zapadnom Sidneju me je postavilo da vodim ovu oblast i zaista promovišem zdravlje kljunača u širem smislu.“
PFAS je grupa hemikalija koje je napravio čovek i koje se koriste za otpornost na toplotu, vodu, masnoću i mrlje, koje su poznate kao „hemikalije zauvek“ jer se ne razlažu.
S obzirom da su kljunašice vrhunski grabežljivci koji pružaju dragocene uvide u životnu sredinu, gospođa Vorvik je rekla da je potrebno sprovesti dalja istraživanja o tome kako oni konzumiraju hemikaliju PFOS i njeno poreklo.
„Ovo nam je pokazalo da čak i najmanji tragovi PFOS-a u vodi mogu da se akumuliraju do neverovatno visokih nivoa u kljunasima. Ovo je sintetička hemikalija koja uopšte ne bi trebalo da bude u vodi, tako da je svaka koncentracija loša, ali maksimum koji smo pronašli je zapanjujuće. visoko“, rekla je ona.
„Znamo da je PFOS hidrofoban i ne voli vodu, tako da se drži sedimenta. Platipusi se hrane za makrobeskičmenjake ili vodene bube na dnu reka, tako da verujemo da kada ometaju sediment i pojedu makrobeskičmenjake , oni slučajno gutaju neki kontaminirani sediment.“
„Najveća koncentracija PFOS-a koja je otkrivena bila je iz kljukona pronađenog u reci Hunter u Mejtlandu, koji je bio jedini u blizini zabeleženog žarišta PFOS-a, tako da to nije bilo iznenađenje s obzirom na lokaciju. Nema javno dostupnih podataka za područja u kojima su pronađeni drugi kljunaši, pa pozivamo da se objave dodatni podaci ako postoje ili ne postoje, da upravna tijela detaljnije ispitaju ovo.“
Istraživanje gospođe Vorvik nadgledali su vanredni profesor Ijan Rajt i dr Mišel Rajan, oboje sa Škole nauke.
„Ketrin i naša koleginica dr Mišel Rajan su izuzetno naporno radile sa ovim osetljivim i zagonetnim stvorenjima i nisam mogao biti više oduševljen zbog Ketrin i rada koji je uložila u ovaj istraživački rad“, rekao je vanredni profesor Rajt.
„Nemamo mnogo vode u Australiji, a ona je dragocena, tako da su ovi nalazi neverovatno važni i znak da moramo da upravljamo našim zalihama vode i da budemo sigurni da su dobre za naše divlje životinje, ali i za nas.