Filipini su pristali na zahtev Sjedinjenih Država da privremeno budu domaćini američkog centra za obradu viza za imigrante za ograničeni broj avganistanskih državljana koji žele da se presele u Ameriku, saopštili su u utorak saveznici u sporazumu.
Odobravanje zahteva od strane filipinske vlade, koji je u početku bio suočen sa lokalnim zabrinutostima zbog potencijalnih bezbednosnih i pravnih pitanja, odražava kako su se odnosi između Manile i Vašingtona produbili pod predsednikom Ferdinandom Markosom mlađim, koji je preuzeo dužnost 2022.
Ministarstvo inostranih poslova u Manili saopštilo je da je sporazum u završnoj domaćoj proceduri i da mora da ga konačno ratifikuje Markos pre nego što stupi na snagu. Nije dalo druge detalje, uključujući koliko će Avganistanaca biti dozvoljeno da privremeno ostanu na Filipinima u bilo kom trenutku dok se završavaju njihove specijalne imigrantske vize za preseljenje u SAD.
Visoki filipinski zvaničnik je, međutim, rekao za Asošijeted pres da će samo 150 do 300 kandidata biti smešteno na Filipinima prema „jednokratnom“ ugovoru. Zvaničnik koji je znao za pregovore pristao je da govori pod uslovom anonimnosti zbog nedostatka ovlašćenja da govori javno.
Portparolka Ministarstva spoljnih poslova, pomoćnica sekretara Teresita Daza, rekla je da bi avganistanski državljani trebalo da obezbede vize za ulazak na Filipine i da će biti podvrgnuti „potpunoj bezbednosnoj proveri“. Svaki podnosilac zahteva za vizu može boraviti najviše 59 dana.
Američka vlada će snositi troškove boravka državljana Avganistana, uključujući hranu, smeštaj, bezbednost i troškove lečenja i prevoza, rekao je Daza. Ona je dodala da će američka vlada i Međunarodna organizacija za migracije, kao upravnik neodređenog objekta u koji će biti smešteni avganistanski podnosioci zahteva za vizu, obezbediti adekvatnu socijalnu, obrazovnu, versku i drugu podršku.
SAD su u saopštenju Stejt departmenta zahvalile Filipinima „na podršci avganistanskim saveznicima Sjedinjenih Država“ i dodale da „cene njihovu dugu i pozitivnu istoriju bilateralne saradnje sa Filipinima“.
Državljani Avganistana koji su razmatrani za preseljenje prvenstveno su radili za američku vladu u Avganistanu ili se smatralo da ispunjavaju uslove za američke specijalne imigrantske vize, ali su ostavljeni kada se Vašington povukao iz zemlje pošto su talibanski militanti vratili vlast u haotičnom periodu 2021.
Američki državni sekretar Antoni Blinken prvi je preneo zahtev svom filipinskom kolegi 2022. godine, a predsednik Džo Bajden je razgovarao o zahtevu kada je Markos posetio Sjedinjene Američke Države prošle godine, rekli su filipinski zvaničnici.
Markos je prošle godine rekao da su mu američki zvaničnici rekli da će najviše 1.000 avganistanskih državljana moći da ostane na Filipinima u bilo kom trenutku dok se obrađuju njihove specijalne imigrantske vize.
On je rekao da je u to vreme bilo teških pravnih i logističkih pitanja za rešavanje kako bi se program odvijao kako se očekivalo.
Neki filipinski zvaničnici izrazili su bojazan da bi avganistanski državljani mogli postati mete napada dok su na Filipinima. Drugi su postavili pravna pitanja o aranžmanu u kojem bi američke vlasti imale pravo glasa u provjeravanju ko bi mogao ući na Filipine.
Jedan od mogućih problema je šta učiniti sa avganistanskim državljanima čiji je zahtev za specijalnu američku vizu za imigrante na neodređeno vreme odložen ili odbijen, rekao je Markos i izrazio zabrinutost da bi hiljade avganistanskih državljana moglo da ostane u zemlji dok čekaju preseljenje u SAD.
Markos je obnovio odnose sa SAD otkako je pre dve godine pobedio na predsedničkim izborima sa velikom razlikom.
On je u februaru prošle godine dozvolio proširenje američkog vojnog prisustva u skladu sa sporazumom o odbrani iz 2014. godine u odluci za koju je Kina upozorila da će američkim snagama omogućiti da steknu polaznu osnovu za intervenciju u pitanjima Južnog kineskog mora i Tajvana i ugroze regionalnu stabilnost.