Australijski radnici koji žive sa dugotrajnim COVID-om koštali su ekonomiju u proseku oko 9,6 milijardi dolara 2022. godine, prema novoj studiji objavljenoj u Medical Journal of Australia.
Predvođeni Univerzitetom u Melburnu, Australijskim nacionalnim univerzitetom (ANU) i UNSV-om u Sidneju, istraživači su izračunali broj izgubljenih radnih sati odraslih Australijanaca koji nisu mogli da rade ili su bili primorani da rade skraćeno radno vreme 2022. godine jer su imali stalni simptomi COVID-19 do 12 meseci nakon njihove početne dijagnoze.
Istraživači kažu da je na vrhuncu pandemije COVID-19 u septembru 2022. procenjeno da je do 1,3 miliona Australijanaca dugo živelo sa COVID-om. Od toga, oko 55.000 su bila deca (u dobi od 4 godine i manje) koja ne ispunjavaju uslove za vakcinaciju u Australiji.
Profesor ANU Kventin Grafton rekao je da je zdravstveni i ekonomski teret dugotrajnog COVID-a u Australiji značajan, posebno za zaposlene odrasle osobe.
„Radnici koji imaju stalne simptome COVID-19 mesecima nakon njihove početne dijagnoze rezultirali su, u proseku, oko 100 miliona izgubljenih radnih sati u 2022. To je ekvivalentno prosečnom gubitku od osam sati po zaposlenoj osobi, godišnje, uključujući oba sa punim radnim vremenom i honorarno zaposlenje“, rekao je profesor Grafton.
„Procenjujemo da je ovo jednako gubicima u celoj privredi, u proseku, od oko 9,6 milijardi dolara u 2022. godini, ili četvrtini realnog rasta bruto domaćeg proizvoda Australije te godine. Ovo ne uzima u obzir gubitke kao što su zdravi zaposleni koji ne mogu da rade jer se brinu za druge sa dugim COVID-om.“
Profesor Univerziteta u Melburnu Tom Kompas rekao je da je starosna grupa australijskih radnika koji najviše utiču na ekonomiju oni starosti od 30 do 49 godina.
„Radnici u toj starosnoj grupi doprineli su gubitku od 52 miliona radnih sati, ili više od 50 odsto ukupnog rada i produktivnosti izgubljene 2022. godine“, rekao je profesor Kompas.
Istraživači su posmatrali broj infekcija COVID-19 u Australiji od januara 2022. do decembra 2023.
Koristeći podatke od 5.185 australijskih zaposlenih odraslih starijih od 18 godina, istraživački tim je razvio matematički model za izračunavanje broja ljudi sa stalnim simptomima COVID-19 koji traju do tri do 12 meseci, kao i onih koji se nikada nisu oporavili od bolesti— ljudi sa simptomima COVID-19 koji traju duže od 12 meseci.
Istraživači kažu da vlade i kreatori politike u Australiji treba da stave veći naglasak na dugotrajni COVID kao prioritet javnog zdravlja.
„Pretežni fokus zdravstvene politike COVID-19 je prevencija hospitalizacije i smrti od akutnog COVID-19, sa manje pažnje posvećene dugotrajnom COVID-u“, rekla je dr Valentina Costantino UNSV.
„Na vrhuncu pandemije COVID-19 u septembru 2022. godine, između 310.000 i 1.3 miliona Australijanaca je živelo sa dugim COVID-om. Procenjujemo da će do decembra 2024. verovatno biti između 173.000 i 873.000 Australijanaca koji i dalje žive sa dugim COVID 12 meseci. nakon što su prvi put zaraženi, ovo ne uzima u obzir ponovne infekcije.“
Viši autor profesor Raina MacIntire, takođe sa UNV-a, rekla je: „Rasprostranjena infekcija COVID-19 znači da će čak i mali procenat hroničnih bolesti i invaliditeta povezanih sa COVID-om uticati na zdravlje stanovništva, posebno zaposlenih odraslih.
„Koronarna bolest srca pogađa oko tri procenta stanovništva i vodeći je uzrok bolesti i smrti u Australiji i svetu. Long COVID će verovatno biti tamo među vodećim uzrocima tereta bolesti.
„Vreme je da uzmemo u obzir dugotrajnost COVID-a u političkim odlukama, što trenutno otežava mlađim, zdravim ljudima pristup pojačivačima ili antivirusnim lekovima. Proširenje pristupa imaće bolji uticaj na dugotrajni COVID, jer je najveći teret na radno sposobnim odraslim osobama.
„Druge strategije za smanjenje COVID-a, a time i dugog COVID-a, treba da se fokusiraju na pažnju na kvalitet vazduha u zatvorenom prostoru uz poboljšanu ventilaciju.
Istraživači su rekli da studija takođe naglašava potrebu za boljom podrškom ljudima koji dugo žive sa COVID-om i pomoći im da upravljaju svojim stanjem.
„Potreban nam je poboljšani kapacitet zdravstvenog sistema za lečenje dugotrajnog COVID-a i da društvene strukture podrže obolele i upravljaju njihovom bolešću. Ovo bi poboljšalo kvalitet života, a možda i stopu po kojoj se pojedinci mogu vratiti radnoj snazi“, rekao je profesor Kompas.
„Finansijska pomoć dugotrajnim pacijentima sa COVID-om, barem onima koji nisu u stanju da rade zbog svojih simptoma, kao što je pristup invalidskoj penziji, smanjila bi njihov ekonomski teret“, rekao je profesor Mekintajer.
