Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, oko 280 miliona ljudi širom sveta pati od depresije, dok oko milijardu ljudi ima neki oblik mentalnog zdravstvenog problema. Međutim, mentalni problemi nisu savremena pojava. Čak su i stanovnici drevnog sveta bili suočeni s problemima mentalnog zdravlja i imali svoje načine suočavanja s njima.
Već krajem petog veka pre nove ere, grčki lekari su prepoznali važnost mentalnog stanja za celokupno zdravlje. Anonimni lekar u tekstu „Epidemije“ iz 400. godine pre nove ere naglašava da naše misli i način života imaju značajan uticaj na naše zdravlje.
Takođe, poznati antički lekari poput Galena iz Pergama beležili su slučajeve mentalnih poremećaja, uključujući delirijum i teške bolesti uzrokovane stresom i brigom. Filozofi poput Aristipa i Klinija savetovali su usredsređivanje na sadašnjost i umetničke aktivnosti kao način borbe protiv mentalnih smetnji.
Lekari su preporučivali promene u životnom stilu, uključujući fizičku aktivnost, različitu ishranu i mentalne vežbe, dok su biljke poput kurjaka korišćene za tretman paranoje, iako su bile potencijalno opasne.
Ovaj holistički pristup starih naroda, koji je uključivao promenu načina života i razmišljanja, danas zvuči iznenađujuće savremeno. Iako su metode lečenja evoluirale, mnogi principi ostali su isti, pokazujući da, kada je reč o mentalnom zdravlju, imamo mnogo toga zajedničkog sa našim precima.
