Godine 2003, dok je Pariz prožimao toplotni talas koji je ubio oko 15.000 ljudi širom Francuske, jedna oaza hladnijeg vazduha ostala je van granica: oko 400 javnih parkova u gradu. Privremeno su zatvoreni zbog opasnosti od pada stabala.
„To je u osnovi lišilo ljude jednog malog zelenog prostora koji su mogli da imaju da bi pronašli malo hladniju atmosferu“, kaže Richard C. Keller, profesor istorije medicine na Univerzitetu Viskonsin, Medison i autor od „Fatalna izolacija: Razorni pariški toplotni talas 2003.
Drveće koje gubi udove obično je povezano sa teškim vremenskim uslovima kao što su tornada, uragani i grmljavine. Ali malo poznat rizik izvan arborističkih krugova je da zrelo i naizgled zdravo drveće može iznenada izgubiti grane tokom letnjeg vremena. To je fenomen poznat kao iznenadni otkaz udova, iznenadni pad udova ili letnji pad grane.
Iako su izveštaji o povredama od iznenadnog otkaza ekstremiteta oskudni, prošlog meseca je žena ubila granu drveta koja je pala u parku u Vašingtonu, D.C. Incident je podstakao najmanje jednu lokalnu službu za održavanje drveća da pošalje e-poštu sa upozorenjem ljudima na rizik.
Zašto drveće koje izgleda zdravo iznenada gubi svoje udove, pomalo je misterija. „Ne postoji naučni konsenzus o tome zašto se to dešava“, kaže Spenser Kembel, menadžer klinike za biljke u Arboretumu Morton u Lislu, Ilinois. „Teško je predvideti.
Ali barem jedna teorija povlači vezu između letnjeg pada grana i ekstremne vrućine — posebno ako toplom ljetu prethodi vlažno proljeće. Vlažni izvori omogućavaju obilan rast drveća, što može dovesti do vodenog stresa kada stignu toplije letnje temperature. Drveće bi moglo da ispušta udove kao oblik samoorezivanja.
Druga ideja smatra da ekstremno zimsko vreme – od niskih temperatura do pritiska koji sneg stavlja na grane – dovodi do unutrašnjeg slabljenja drveća, tako da ih pritisak rasta novih udova u proleće prebacuje preko ivice.
Letnji pad grana se istorijski smatrao fenomenom vruće klime, primećen na mestima poput Australije, Južne Afrike i jugozapada SAD koja obično dobijaju malo snega. Ali barem od 1970-ih, arboristi su to takođe prijavili na mestima sa širim rasponom klime, uključujući Ilinois, Njujork i UK.
Drveće koje doživljava nagli pad udova takođe može biti nezdravo, čak i ako nije vidljivo. (Drvo u Vašingtonu je pregledano, orezano i pronađeno zdravo 2022. godine, prema novinskim izveštajima.) „Profesionalni arboristi su obučeni da identifikuju propadanje debla, rakove, (i druge) fizičke simptome“, kaže Spenser, dodajući da je „to je teže je dijagnostikovati ako je unutrašnja pukotina ili slaba tačka.“
Najverovatniji zaključak je da iznenadni pad udova proizilazi iz spleta okolnosti: drveće koje leluja na ivici nezdravog, zajedno sa uslovima kao što je ekstremna vrućina koja gura to drveće do tačke loma.
To je bio zaključak studije slučaja iz 2023. koja je razmatrala iznenadni pad ekstremiteta u četiri grada u Portugalu. Istraživači su utvrdili da su incidenti letnjeg pada grana povezani sa unutrašnjom degradacijom drveća, ali su primetili da sama degradacija takođe može biti povezana sa uslovima životne sredine.
„Mislim da za mnoga drveća u našem pejzažu nije samo jedna stvar; to su mnogi stresni događaji“, kaže Kembel. Mogući krivci se kreću od neuobičajeno toplih večeri do zahlađenja, gljivičnih bolesti i oštećenja od insekata pogoršanih porastom temperature
Šta god da je uzrok, Kembel kaže da ne vredi previše brinuti oko stajanja ispod drveća, čak ni leti. „Ovaj događaj je izuzetno redak“, kaže on. „Dešava se, ali češće se dešava a da to neko ne primeti.“
