Mpoks, zarazna bolest koja je decenijama zanemarena, ponovo je postala globalna pretnja. Otkriven 1958. godine kod majmuna, mpoks je prvi put identifikovan kod ljudi 1970. godine, ali je dugi niz godina bio smatran bez značaja izvan tropskih područja Afrike.
Velika epidemija mpoksa koja je počela 2022. godine iznenadila je svet, sa više od 99.000 laboratorijski potvrđenih slučajeva u 116 zemalja do avgusta 2022. godine. Većina slučajeva prijavljena je iz neendemskih zemalja, među kojima su pretežno muškarci koji imaju seks sa muškarcima.
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je 23. jula 2022. godine proglasila ovu epidemiju vanrednim stanjem od međunarodnog značaja. Iako su vakcine i antivirusni lekovi pomogli u suzbijanju bolesti u zemljama sa visokim prihodima, Afrika, koja se suočava sa porastom slučajeva mpoksa, i dalje ima ograničen pristup ovim resursima.
Sada je Afrika, posebno istočni deo Demokratske Republike Kongo (DRC), epicentar nove epidemije. Virulentniji klad I MPKSV, ranije nazvan soj Congo Basin, uzrokuje veću stopu smrtnosti i predstavlja ozbiljnu pretnju.
Prethodna epidemija klade II MPKSV, koja je endemična u zapadnoj Africi, je proglašena završenom u maju 2023. godine. Međutim, trenutni porast klade I MPKSV u Africi naglašava potrebu za globalnim angažmanom i odgovornošću.
Kako bi se obuzdala tekuća epidemija i sprečila dalja širenja, potrebna su značajna ulaganja u dijagnostičke testove, vakcine i tretmane. Predložena je osnivanje Mpok Research Consortium (MpokReC) u Africi kako bi se sprovela istraživanja i pronašli najbolji načini za borbu protiv mpoksa.
Ova situacija je još jedan podsetnik da zarazne bolesti ne treba smatrati lokalnim problemima, jer mogu brzo postati globalna pretnja. Globalni zdravstveni sistem mora se prilagoditi ovoj stvarnosti i raditi na ravnomernom pristupu zdravstvenim resursima.
