Traženje zdravije i održivije ishrane može biti jednostavno kao smanjenje količine mesa u ishrani. Nedavno istraživanje pokazuje da čak i male promene mogu poboljšati zdravlje, ali nije sve što se nudi na bazi biljaka jednako zdravo.
Istraživanja sugerišu da prepolovljavanje unosa mesa i mlečnih proizvoda u korist biljnih alternativa može dovesti do povećanja unosa dijetalnih vlakana i smanjenja zasićenih masti, što pomaže u smanjenju rizika od srčanih bolesti. Na primer, zamena šunke u tostiju za pasulj ili polovine mlevenog mesa za sočivo može pozitivno uticati na zdravlje.
Međutim, mnoge biljne alternative mesu, poput hamburgera i kobasica na bazi biljaka, često su ultra-obrađene i mogu biti bogate soli i zasićenim mastima. U istraživanju je otkriveno da ove alternative mogu povećati unos soli i smanjiti unos kalcijuma u poređenju sa mesom ili zdravim biljnim opcijama.
Preporuka je da umesto ultra-obrađenih proizvoda birate celi biljni izvor proteina kao što su mahunarke, tofu, orašasti plodovi i semenke. Takođe, kada jedete vani, trudite se da vaš obrok bude bogat povrćem i celim zrnima, dok izbegavate prženu hranu i prerađene mesne proizvode.
Na primer, naručivanje pečenog povrća umesto čipsa, ili vegetarijanskih knedli kuvanih na pari, može doprineti zdravijoj ishrani. Takođe, izbor integralnog pirinča, kvinoje ili integralnih testenina može povećati unos vlakana i pomoći u osećaju sitosti.
Ako se odlučite za meso, preferirajte nemasne opcije kao što su pileća prsa i birajte metode pripreme poput pečenja na roštilju umesto prženja. Kada delite obroke, pokušajte da uključite više biljne hrane u mešavinu.
Ove promene mogu biti jednostavne za implementaciju i mogu imati značajan uticaj na vaše zdravlje i blagostanje.
